Time što je Aljbinu Kurtiju, kako je sam rekao, izneo 15 evropskih modela sličnih ZSO, koji bi, kako je naveo, mogli da posluže kao inspiracija za to kako će Zajednica funkcionisati na KiM, Lajčak je otpisao model Zajednice srpskih opština koji je do detalja dogovoren i potpisan u okviru Briselskih sporazuma, kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.
Ubijanje Briselskih sporazuma po Lajčakovom receptu
On podseća da su taj model usaglasili i potpisali, ne samo predstavnici Beograda i Prištine, već i predstavnici EU.
„Ovo što Lajčak sada govori potpuno je nova stvar, a ona znači vraćanje pitanja ZSO na sam početak i pokušaj negiranja činjenice da je sve to usaglašeno i dogovoreno i da ni o kakvim drugim modelima nije bilo reči, niti je takva rasprava potrebna. Ali, ovo je očigledno način da se u to što zovu implementacija, u isti paket, uvrsti i ZSO kao potpuno novo pitanje“, objašnjava Jovanović.
Ovakav Lajčakov pristup čak ne znači ni da je pitanje ZSO na prvom mestu u njegovom paketu, čemu svedoče reči da ZSO sada i nije na dnevnom redu. Sve to razotkriva, dodaje naš sagovornik, prevtrljivu i nepouzdanu taktiku koju ispoljavaju Lajčak i EU.
„To što Lajčak sada govori, možemo razumeti kao stav Nemačke, Francuske i Amerike, verovatno i Velike Britanije, odnosno kao stav Kvinte. Još očiglednije postaje da čitava operacija oko plana za implementaciju ima antisrpski karakter jer pokazuje da nema kraja mrcvarenju Srbije, da nema kraja potcenjivanju i ponižavanju Srbije i da je možda trenutak da Srbija kaže da ovakva igra nije prihvatljiva“, napominje Jovanović.
Srbija neće da učestvuje u sopstvenoj demontaži
Uzurpacija mandata koji jedino pripada Savetu bezbednosti UN otišla je, dodaje Jovanović, predaleko – to kako se Lajčak i njegovi pretpostavljeni ponašaju nema nikakve veze sa stavom Generalne skupštine UN iz 2010, kada je svojom savetodavnom rezolucijom ovlastila EU samo da olakšava dijalog strana. Od olakšavanja dijaloga, trinaest godina kasnije došlo se do ultimatuma, stalnog zavrtanja ruku Srbiji, do mera koje ničim ne mogu da se principijelno objasne.
„Lajčak još izjavljuje u Prištini da je zadovoljan kako Priština vidi plan za primenu. Očigledno iza toga stoji taktika, da, pošto je i Lajčaku i svima drugima poznato šta Srbija ne može i neće da prihvati, da Srbija bude ta koja otežava ili odbija nešto što je Priština prihvatila. Došlo se u apsurdnu situaciju i u tom detalju da se sad pravi plan za implementaciju nekog predloga, a predlog niti je potpisan, niti je prihvaćen“, komentariše Jovanović.
Prema njegovom viđenju stvari, došao je trenutak da Beograd skine rukavice, jer se svakim potezom Srbija provocira kako bi bila optužena za nekooperativnost, a svima je jasno da Srbija ne može i neće da prihvati saradnju u njenom daljem drobljenju. Zamislivo je da neke sile imaju interes da dalje drobe srpsku državu i srpsku naciju, ali nezamislivo je da to rade uz saradnju vlasti iz Beograda, dodaje on – Srbija ne može da sarađuje u sopstvenoj demontaži.
Zapad nikada nije poštovao sporazume
Jovanović podseća kako se Zapad odnosio prema međunarodnim sporazumima koje potpisao sa Srbijom u prošlosti – zapadne sile konstantno pokušavaju da revidiraju Dejtonski sporazum, a Erdutski sporazum, kojim je formirana Zajednica srpskih opština u Hrvatskoj nikada nije ni zaživeo – ta organizacija svedena je na kraju na nivo nevladine organizacije.
Naš sagovornik takođe podseća i na izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, kako je potpisivanje Minskih sporazuma bilo samo kupovina vremena kako bi se Ukrajina naoružala.
Prema Jovanovićevim rečima, u Lajčakovim potezima ima sličnosti sa prethodnom istorijom poštovanja međunarodnih sporazuma od strane Zapada. To je, kaže, logično jer sve proizilazi iz jedne iste strategije dominacije i ekspanzije na Istok. Nosioci te strategije pokazuju nezajažljivost, nemaju granica.
„U ovom slučaju se očigledno radi o pritiscima na Srbiju, prvo, da prizna apsolutnu dominaciju NATO-a na Balkanu, da se odvoji od Rusije i Kine kao strateških partnera. Ništa od ovoga nije hipoteza, to je stvarnost. Mi vidimo i američkog ambasadora u Beogradu koji se pretvorio u procenitelja štete zbog neuvođenja sankcija Rusiji“, kaže Jovanović.
Podsećamo, Lajčak je u Prištini rekao da Upravljački tim prvo treba da iznese predlog za ZSO, a zatim da se razgovara o kritikama koje imaju obe strane.
„To je jasno navedeno u sporazumu iz 2013. Upravljački tim je taj koji mora da iznese predlog i onda obe strane imaju priliku da daju svoje kontra-predloge i komentare, a to je proces u kojem su Kosovo i Srbija ravnopravni partneri. Evropska unija će se zatim pobrinuti da ono oko čega smo se dogovorili, bude u skladu sa evropskim standardima i vrednostima“, naveo je on.
Međutim, Lajčak je istakao i da će ZSO biti formirana na osnovu nekog od 15 postojećih evropskih modela, dodajući da to trenutno nije na dnevnom redu dijaloga.