Američka vojska blokira predaju informacija o navodnim kršenjima zakona ruske vojske Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, piše „Njujork tajms“ pozivajući se na izvore u vojnom resoru.
Pentagon na strani ruske vojske
Protivljenjem pružanja pomoći sudu Pentagon je navodno stao na stranu ruske vojske, jer se plaši stvaranja presedana koji bi kasnije mogao dovesti do krivičnog gonjenja američkih vojnika.
Drugi članovi administracije, uključujući obaveštajne službe, Stejt department i Ministarstvo pravde, zalažu se za predaju dokaza Međunarodnom krivičnom sudu.
Predsednik SAD Džozef Bajden još nije doneo odluku o ovom pitanju, iako je u decembru Kongres promenio zakonska ograničenja za pomoć Međunarodnom sudu kako bi dozvolio američkim vlastima da pomognu u istragama i krivičnom gonjenju u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Prema „Njujork tajmsu“, politička debata se nastavlja iza zatvorenih vrata unutar Bajdenove administracije.
„Tajmsova“ izmišljotina: Cela Amerika beži od Međunarodnog suda
Ne beži samo Pentagon od Međunarodnog krivičnog suda kao đavo od krsta, beži cela Amerika, kaže za Sputnjik advokat Branko Pavlović.
„Reč je o tome da SAD ne priznaju taj sud i onda se, naravno, državni organi plaše da bi komuniciranjem s tim sudom indirektno priznali njegovu nadležnost. Isfabrikovana je cela priča u 'Njujork tajmsu', kao da sad tamo postoji neki vojni vrh koji nešto radi na svoju ruku, a kao, drugi deo države bi sarađivao sa tim sudom. Ne, ne bi sarađivao“.
Razlike u stepenu ideološke zaslepljenosti
Pavlović veruje da ipak postoje neki delovi američke države koji misle da im je marketing i manipulacija jedini cilj, i uopšte ih ne zanima kakva bi pravne posledice mogla proizvesti saradnja sa Sudom u Hagu.
„Jer, Amerikanci kažu, mi nikada nikakve pravne posledice po američku državu i ne mislimo da prihvatamo. Sad imaju političku potrebu da se nastavi neki njihov zamišljeni napad na Rusku Federaciju i sve se ima podrediti tom cilju“.
Postoje, očigledno, i drugi delovi države koji kažu ne, ne može se večno živeti u bespravnom okruženju i to što danas uradiš može te sustići za deset, 15, ili 25 godina.
„Sigurno tu postoje razlike u stepenu ideološke zaslepljenosti kod onih koji vode američku državu. Ko će među njima da pobedi, to je jedno pitanje, a to da Amerika ne prihvata taj sud, to je nesporno“, zaključio je Pavlović.