Kolektivni Zapad, na čelu sa Vašingtonom, deluje po već oprobanom receptu - vrši pritisak na ove zemlje da prekinu veze sa Moskvom i uvedu joj sankcije, a kod onih koji se ogluše organizuje obojene revolucije i državne udare.
Posebno su na udaru države koje sa Rusijom imaju jake istorijske, kulturne i religiozne veze. Pre svega, to su postsovjetske zemlje i zemlje, poput Srbije, koje su Rusiji po duhu bliske, ističe ruski politikolog Sergej Sudakov.
Prema njegovim rečima, Vašingtonu je jasno da gubi bitku za Ukrajinu, a da ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, kojom Rusija brani svoje interese, interese svojih građana i interese onih građana koji dele vrednosti Rusije označava promenu svetskog poretka. Formiraće se nova arhitektura međunarodnih odnosa.
„Reklo bi se da je Balkan veoma daleko od Rusije, ali niko ne može da zamisli koliko smo blizu. Uostalom, mi smo svesni da od Moldavije do Balkana nije daleko. Moldaviju nazivaju ‘vratima Balkana’... Danas SAD pokušavaju da stvore ogromnu koaliciju protiv Rusije i uspeli su da okupe nešto više od milijardu ljudi, ali svetska populacija broji osam milijardi, a danas njih oko šest milijardi ne deli poziciju američke hegemonije. Gruzija, Pridnjestrovlje, ranije Kazahstan i Belorusija, uz, naravno, i pritiske na našu prijateljsku, bratsku Srbiju - sve su to karike istog lanca. SAD se neće zaustaviti, oni žele da oslabe Rusiju otvarajući nove frontove. U tom cilju posvađaće različite narode i narode u jednoj zemlji – Gruzine sa Gruzinima, Srbe sa Srbima, Moldavce sa Moldavcima. To je njihova taktika i oni su navikli to da rade. Oni su davno razvili matricu obojenih revolucija i kako usaditi mržnju u srca ljudi. Posle svega, znamo zašto se organizuju obojene revolucije i mislim da su političari stekli dovoljno iskustva da znaju kako da se suprotstave SAD“, kaže Sudakov.
SAD koriste KiM kao instrument pritiska na Srbiju, kaže ruski ekspert Sergej Sudakov
© Foto : Kancelarija za KiM
Srbi ne prodaju svoje srce
A kako biraju zemlje u kojima će izazvati nemire? Proevropska predsednica Moldavije Maja Sandu ima rumunsko državljanstvo i potpuno je potčinjena Vašingtonu. Gruzija je dugo bila zahvaćena rusofobijom, dok Amerika koristi Kosovo kao instrument pritiska na Srbiju, nastavlja ekspert.
„Za njih je veoma važno da Srbija nikada nema svoje pravo glasa, da je odsečena i da ne može da dobije direktnu pomoć od Rusije, bilo vojnu ili energetsku... Američki analitičari odavno govore da Srbija ima eksluzivnu zaštitu Rusije. Ta eksluzivnost Srbije, pre svega, govori o ugroženosti Srbije. Nije slučajno predsednik Vučić sasvim iskreno i otvoreno govorio o tome da mu predlažu strahovito nepovoljne uslove“, ističe ekspert.
Govoreći o daljem razvoju situacije, Sudakov napominje da u konačnom ishodu SAD nikada nisu odnele pobedu. Amerikanci dođu, unište gradove, ubiju milione ljudi. Tako je bilo u Libiji, Iraku, Avganistanu i svim drugim zemljama.
„Sve zemlje u kojima su SAD bile, uništene su ratovima i siromaštvom“, kaže ekspert.
Rusija će pobediti u Ukrajini
Čini se da ne postoji tačka na zemaljskoj kugli, gde Amerikanci nisu umešali svoje prste, kaže za Sputnjik Vladimir Džabarov, zamenik šefa Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije.
„Gde god je moguće, šta god da se desi u bilo kojoj zemlji, Amerikanci smatraju da su dužni da intervenišu i nauče te zemlje kako da žive ispravno. Imaju šablon po kome postupaju. Gruzija je dobar primer. Uostalom, teško je optužiti Gruziju da je naš saveznik, ona nam nije prijateljska država već dugi niz decenija, nemamo čak ni diplomatske odnose. Tamošnja vlada i vladajuća stranka „Gruzijski san“ vode čisto nacionalnu politiku, pokušavajući da se dopadnu i zapadnoj Evropi i Amerikancima. Međutim, Amerikanci su nezadovoljni jer se ta vlada nije pridružila antiruskim sankcijama i drži se po tom pitanju prilično uzdržano“, kaže Džabarov.
Zato je izmišljeno da je taj nacrt zakona o stranim agentima urađen po uzoru na kremaljski, iako je on američki, dodaje Džabarov i ističe da je čak i predsednica Gruzije Salome Zurabišvili iz SAD dala podršku demonstrantima, prozapadnim opozicionarima u Tbilisiju, i obećala da će staviti veto na Zakon. Protesti su, međutim, nastavljeni dokazujući da je Zakon bio samo povod, a pravi cilj - rušenje vlasti koja je, poštujući svoje interese, odbila da uvede sankcije Rusiji.
Važno je istaći da je Gruzija, zahvljujući upravo takvoj politici imala ogromne ekonomske koristi tokom poslednjih godinu dana.
Džabarov ističe da je politika Zapada odavno poznata:
„Hoće da otvore drugi, treći, četvrti front da bi oslabili našu zemlju, ali neće uspeti... Da li će se Gruzija pridružiti sankcijama ili neće nama je svejedno. Smatram da je naš glavni zadatak nanošenje poraza zemljama NATO-a i oni će biti poraženi ako nastave nepromišljeno da pomažu Ukrajincima i da te ljude koriste kao topovsko meso. Mislim da je ovo strateška greška Evrope“, kaže Džabarov.
On dodaje da je glavni zadatak Rusije u ovom trenutku pobeda u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, a „onda će ceo svet shvatiti da ne mogu Amerikanci da diktiraju svoje uslove i da Rusija uvek može da odbrani svoju nacionalnu politiku".