Vatikan je povratak nazvao ekumenskom „donacijom“ pravoslavnom hrišćanskom arhiepiskopu Atine i cele Grčke, a ne nužno transferom iz jedne u drugu državu. Ipak to je svojevrstan pritisak na Britanski muzej da zaključi dogovor sa Grčkom o sudbini njene mnogo veće kolekcije skulptura Partenona, navodi agencija.
Šef vatikanskog grada-države, kardinal Fernando Vergez, potpisao je sporazum o sprovođenju „donacije“ tokom privatne ceremonije Vatikanskog muzeja sa grčkom ministarkom kulture Linom Mendoni i predstavnikom pravoslavnog arhiepiskopa Atine i cele Grčke, Jeronimosa II.
Izaslanik arhiepiskopa, otac Emanuel Papamikroulis, rekao je za AP da su Grčka pravoslavna crkva i arhiepiskop zahvalni papi Franji na dogovoru.
"To se dogodilo u teškom trenutku za našu zemlju i nadamo se da će doneti osećaj ponosa i sreće. Nadam se da će ovu inicijativu pratiti i drugi", rekao je on u telefonskom intervjuu iz Vatikana, nakon ceremonije potpisivanja.
„Ova inicijativa pomaže da se zaleče rane iz prošlosti i pokazuje da kada hrišćanske vođe rade zajedno, mogu da rešavaju probleme na praktičan način“, kazao je Papamikrulis.
Očekuje se da će fragmenti Partenona stići u Atinu kasnije ovog meseca, a planirana je ceremonija njihovog prijema 24. marta.
Agencija podseća da je Britanski muzej odbijao decenijama apele Grčke da vrati mnogo veću kolekciju skulptura Partenona, koje su centralni deo muzejske postavke od 1816. godine.
Ranije ovog meseca, međutim, predsednik Britanskog muzeja rekao je da su Ujedinjeno Kraljevstvo i Grčka radili na dogovoru prema kojem bi mermer iz Partenona bio izložen i u Londonu i u Atini.
Skulpture iz 5. vek p.n.e. uglavnom su ostaci friza dugog 160 metara (520 stopa) koji se protezao oko spoljnih zidova Partenonskog hrama na Akropolju, posvećenog Atini, boginji mudrosti.
Veliki deo friza i drugih skulpturalnih ukrasa hrama izgubljen je u bombardovanju u 17. veku, dok je početkom 19. veka kulturnog blaga britanski diplomata lord Eldžin odneo iz hrama Partenona u Atini kada je Grčka bila pod osmanskom vlašću.
Britanski muzej u Londonu odbio je da vrati skulpture, otprilike polovinu mermernog friza od 160 metara koji je krasio spomenik iz 5. veka pre nove ere, rekavši da ih je Eldžin stekao zakonskim ugovorom sa Osmanskim carstvom i da su deo svačijeg zajedničkog nasleđa, navodi agencija.
Grčka vlada premijera Kirijakos Micotakisa pojačala je pritisak za povratak kulturnog blaga od kada je preuzela vlast 2019. godine i najavila još intenzivniju kampanju odlaskom Britanije iz Evropske unije, navodi agencija.