Srbi imaju recept kako da pobede Evropu - sastojak je i šljiva

Gastronomija u Srbiji uglavnom se veže za škole nižeg ranga, malo je poznato da se na novosadskom Prirodno - matematičkom fakultetu na Departmanu za geografiju turizam i hotelijerstvo izučava već 20 godina, a sada daje i ozbiljne rezultate na međunarodnom nivou.

Studenti osnovnih i doktorskih studija sa kulinarskog takmičenja nedavno održanog u Solunu doneli su zlato u kategoriji restoranski desert, a pripremila ga je Milana Čugalj. Sa ovog važnog takmičenja vratili su se sa još dve srebrne i tri bronzane medalje, spremali su i jela od peradi i testenine.

Jedan od mentora bila im je docent dr Maja Banjac, nekada i sama student ovog fakulteta, između ostalog, bavi se gastronomskom kulturom i tradicijom, odnosno, nacionalnom gastronomijom. Upravo su nacionalna jela, bazirana na lokalnim proizvodima, spremljena na moderan način, donela vredne nagrade.

„Što se tiče restoranskog deserta koji je dobio zlato, koristili smo rakiju od šljive, šljivu, brašno sa vodenice koje se koristilo u pripremi patišpanja i druge tradicionalne aspekte koji se vezuju za pripremu poslastica na našem podneblju. Ali, tehnike koje su korišćene bile su isključivo moderne, u skladu sa svetskim standardima“, kaže profesorka.

Ona dodaje da je i desert koji je u Solunu pripremao Velibor Ivanović, za koga je dobio srebrnu medalju, takođe bio veoma specifičan i zanimljiv.

„Baza je bio sutlijaš pripremljen na moderan način, dodao je kavijar koji se koristi u pripremi poslastica. I on je koristio šljivu, imao određene kombinacije punomasnog mleka koje je dosta zastupljeno na našem podneblju, koje je zapravo dalo lepu teksturu desertu i učinilo ga jedinstvenim. Na tome insistiramo na fakultetu, recimo, specifičnost jednom jelu dala je begečka šargarepa koja ima oznaku geografskog porekla. Meso je bilo sa lokalnih farmi, uzgajano na tradicionalan način, to je dalo autentičnost celoj priči“, kaže dr Maja Banjac.

Gotovo istovremeno, dok su se u Solunu krčkali mrsni srpski specijaliteti, u Riminiju su se odvijale evropske kvalifikacije za Svetski kup koji će biti održan sledeće godine u Singapuru. Među studentima i jelima iz severne, centralne i južne Evrope, tim sa PMF-a odneo je srebro za veganski obrok.

Studentkinja završne godine Saveta Bikić kaže da se takođe trudila da što bolje približi naša karakteristična, tradicionalna jela, na moderan način. Vežbala je mnogo sa svojim mentorom Goranom Radivojevićem, isplatilo se, Srbija se prvi put plasirala na Svetski kup.

„Predstavili smo veganski meni od dva ganga, prvi je činio potaž od bunedeve sa hrskavom pločicom od semenki bundeve, sos od pečuraka i uljem mente. Glavno jelo bila je sarma od kelja punjena kuvanom pšenicom, suvim šljivama i orasima. Pečeni celer sa timijanom, suvidirana šargarepa sa pireom i čipsom od žalfije. Povezali smo namirnice karakteristične za Vojvodinu, Srbiju, modifikovali smo ih u vegansko jelo“, kaže Bikićeva i dodaje da joj je velika čast što će braniti boje Srbije na velikom takmičenju sledeće godine.

Pripreme uskoro počinju, profesorka Banjac kaže da je izučavanje gastronomije na akademskom nivou mnogo doprinelo njenoj popularizaciji. Studenti imaju odlične uslove.

„Praksu obavljaju u renomiranim ugostiteljskim objektima, dva meseca u svakoj školskoj godini, mnoga znanja koja su stekli na fakultetu, teorijska, ali i praktična, primenjuju u poslovanju mnogih restorana. Njihove ideje, odnos prema radu, sve što su naučili na fakultetu, utiče na kvalitet usluge, to potvrđuje i interesovanje da baš naši studenti dođu na praksu, koja je plaćena, pojedini za ta dva meseca zarade i po tri hiljade evra“, kaže Banjac.

Dok je studirala, fakultet joj je obezbedio usavršavanje kod kraljevske porodice Krađorđević na Belom dvoru. Bile su to četiri godine prakse kako da se prikaže autentičnost našeg podneblja kroz gastronomiju, jer gosti su bili uglavnom stranci, koju sada prenosi studentima.