„Sada je potrebno menjati u zemlji kreditno-monetarnu politiku koja, umesto da bude zasnovana na zabranama, treba da počiva na podršci. Za to je neophodno suštinski sniziti ulog, pojeftiniti kredite za investicije, za proizvodni sektor, donekle promeniti poreski sistem. I, verujte, odmah će se naći 300 do 400 milijardi dolara koji će moći svake godine da se usmeravaju u razvoj ekonomije Rusije“, kaže Hazin u intervjuu za Sputnjik.
On dodaje da je potgrebno investirati sredstva u izgradnju proizvodnih kapaciteta koji će biti usmereni na zamenu uvozne robe.
„Potrebno je, najzad, posvetiti se finansiranju malog i srednjeg biznisa, dati mu olakšice, omogućiti preduzetnicima da se bave svojim poslom, i sve će biti dobro. Na primer, industrijska hipoteka ispod tri do pet odsto o kojoj je govorio predsednik (Rusije Vladimir Putin) u nedavnom obraćanju Federalnoj skupštini – to je divna stvar, ali uz današnju finansijsku politiku to je nemoguće učiniti. Bankama će to doneti čiste gubitke, niko im neće dati novac iz budžeta“, navodi Hazin.
Ekonomista dodaje da takve poteze sprečava Međunarodni monetarni fond, jer „finansijskim sistemom i dalje upravlja Vašington“.
„Oni protiv nas ratuju i istovremeno upravljaju našim finansijskim sistemom, ali Rusija danas ima jedinstvenu šansu da započne svoj preporod, da se realno posveti svojoj ekonomiji. Rusija sada ne treba da se okreće Istoku, nego samoj sebi, jer je povratak na Istok, o kojem danas tako mnogo govore, po mom dubokom uverenju, samo pokušaj da se zatvore rupe koje su nastale nakon odlaska zapadnih kompanija“, uveren je Hazin.
Prema njegovom mišljenju, s tačke gledišta razvoja ruske ekonomije, paralelni uvoz će doneti više štete nego koristi.
„Šta je, na primer, potrebno Kini od nas? Pre svega, ruska nafta i ruski gas. A nama od njih – dolari kojima ćemo ponovo kupovati inostranu robu široke potrošnje. Taj začarani krug mora biti prekinut. Bolje da uložimo sredstva koja postoje u Rusiji u sopstvenu proizvodnju, pa nećemo imati potrebu za dolarima“, navodi ekonomista.
Svet više nikada neće biti isti
Na pitanje kakva je valuta danas potrebna Rusiji, s obzirom na to da su i dolar i evro proglašeni „toksičnim“ valutama, Hazin odgovara da za sada nije izvesno kakva će se valuta pojaviti u zoni u kojoj će biti Rusija.
„Svet se danas menja vrlo kardinalno, nikada više neće biti onakav kakav je bio do 24. februara prošle godine. Već sada se vidi da se svet raspada ne samo na nove ekonomske nego i na nove valutne zone. U našu valutnu zonu, pored Rusije, ući će i njeni najbliži susedi, Iran, Turska i arapski svet, moguće još neko. Danas je teško reći kakva će tu biti valuta. Možda će to biti naša rublja, a možda će se pojaviti neka druga objedinjena valuta, kao, recimo, u Evropskoj uniji“, navodi Hazin.
On ističe da je Zapad na pragu najdublje krize koja će dovesti do smene elita, dolaska novih ljudi koji će pokušati da uspostave nove odnose s Rusijom.
Kada je reč o ograničenju cena ruskih energenata koje su uveli Vašington i Brisel, Hazin podseća na zakon ekonomije koji glasi: svaki pokušaj veštačkog regulisanja cena dovodi do njihovog rasta za potrošače.
„Evropljani to sada veoma osećaju u svojim novčanicima, to je sve. Ne želim da budem grub, ali savremeni zapadni lideri su, čini se, konačno izgubili razum. U svakom slučaju, sva njihova dejstva su toliko neadekvatna, da više i ne iznenađuje ono što se događa u ovom trenutku s ekonomijama Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope. One, prosto govoreći, degradiraju. O tome svedoči i prilično visoka inflacija, kao i značajno sužavanje industrijskog sektora i sektora usluga i pad obima maloprodaje“, navodi ekonomista.
Prema njegovoj oceni potrebno je slediti princip lične odgovornosti, posebno kada se određeni ljudi imenuju na rukovodeće funkcije.
„Kada se bira, recimo, direktor 'Roskosmosa', potrebno mu je dati konkretan zadatak: 'Ilon Mask planira da u narednih pet godina proizvede 12.000 satelita, znači, mi za tri godine moramo da napravimo najmanje 10.000 satelita“, kaže Hazin.
On napominje da je to bila politika u Sovjetskom Savezu tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka.
„Upravo se u takvoj situaciji našao 1947. Godine moj deda Grigorije Lejzerovič Hazin, kog je jednog lepog dana po Staljinovom nalogu pozvao kod sebe Viktor Abakumov, tadašnji ministar državne bezbednosti SSSR-a. On mu je dao zadatak da oko Moskve postavi sistem protivvazdušne odbrane i da taj zadatak ispuni brzo i u strogo utvrđenom roku. Na kraju je Abakumov pitao: 'Da li ćeš uspeti'? Deda je odgovorio: 'Da, uspeću'. Abakumov je dsamo primetio da će, ako ne uspe da izađe na kraj s tim, deda biti zatvoren. Deda je ispunio sve što je traženo i dobio je 1949. godine Staljinovu nagradu. Naravno, tada je bilo drugo vreme, razume se da se danas ne može tako raditi. Ja i ne predlažem to, ne daj bože. Stvar je, ponavljam, samo u tome da svaki rukovodilac nosi ličnu odgovornost za ono što mu je naloženo i da je bude svestan. Ako je jasno da neće izaći na kraj sa zadatkom, neophodno ga je zameniti drugim, kompetentnijim, kvalifikovanijim“, smatra ekonomista.
On dodaje da u Rusiji ima pametnih ljudi koji su sposobni to da rade.
„Razume se, nije lako pokrenuti se s mrtve tačke. Reći ću i više: veoma je bolno. Ipak, treba početi. Što pre, to bolje. Glavno je da proces protiče bez ekscesa. Setite se kako je to kod Saltikova-Ščedrina u njegovom izvanrednom delu 'Istorija jednog grada', kada je jedan od gradskih čelnika dao potpuno genijalan savet: 'Prosvećivanje treba uvoditi umereno, ako je moguće, bez krvoprolića'“, zaključuje Hazin.