Kandidati su gostovali, u odvojenim segmentima, u emisiji Oko na RTS.
Vidić je najpre rekao zašto se odlučio za povratak u Srbiju i kandidaturu za predsednika FSS.
„Ja sam živeo 18 godina u inostranstvu, moja deca su se rodila tamo i osetio sam potrebu da se vratim. Hteo sam da se vratim da bi deca učila o našim korentima, veri i kulturi, da bi znali i gde idemo. Želim svoje iskustvo koje sam stekao u inostranstvu da prenesem i da kontakte koje sam stekao stavim u korist Fudbalskog saveza Srbije“, kaže Vidić.
Dalje, govorio je o svojim idejama.
„Školovao sam se kao trener, završio sam najviše diplome. Radio sam to u Engleskoj, išao sam težim putem iako su treneri u Srbiji lakše dobijali te diplome. Školovao sam se na Univerzitetu u Limožu, spremao sam se da sutra ako želim, budem spreman za tu poziciju. U poslednje vreme sam dosta komentarisao o situaciji o srpskom fudbalu, i video sam da moje reči nemaju težinu i da se tu ništa ne menja, hteo sam da promenim nešto“, objasnio je Vidić.
Govorio je i o svom timu.
„Treba da edukujemo buduće trenere i funkcionere, da se bavimo i amaterskim fudbalom. Tačno je da tu ima više ljudi iz sveta biznisa i bankarskog sistema. Kao što je Branko Milutinović, iz Nordeusa. On je u Limožu bio predavač i ostavio je jak utisak na mene. Razumeo sam kako je stvorio svoju kompaniju, na bazi znanja i inovacija, kako ja želim da se FSS razvija. Fudbal je postao više od sporta, postao je biznis. Tu je i Petar Jovanović, direktor jedne od najvećih banaka u Srbiji. Dugo je u tom sistemu“.
Vidić je uporedio vreme kada je igrao u Srbiji i današnjicu, a potom je pomenuo i svoje nekadašnje saigrače i potencijalne saradnike u FSS.
„Bilo je dobro da su mladi igrači dobijali šansu. Imate Kolarova, Lazovića, Jovanovića, svi smo igrali mladi. Danas toga nema, igrači nam odlaze mladi sa 13, 14 i 15 godina. Gubimo ih i ne znamo kako se razvijaju u inostranstvu. Bez obzira na to ko je predsednik, Džajić ili ja, to mora da se reši. Moramo da gledamo u unutrašnjost, da ulažemo u male klubove. Struka da se uključi. Kod mene je i Milorad Mažić, priznat u UEFA i FIFA, radi već godinama na razvoju sudijskih organizacija. On može da vrati poverenje u sudijsku organizaciju. Ne samo on, nego i Danko Lazović i Lane Jovanović. Danko se školovao u Limožu, Jovanović u Novom Sadu na državnom fakultetu. Shvatili su da moramo da budemo ispred vremena, a ne iza vremena. Hoće da izađu iz zone komfora i hoće da napreduju“, ističe Vidić.
Zatim je autor emisije Gorislav Papić razgovarao sa Draganom Džajićem, u prostorijama FK Crvena zvezda čiji je Džajić počasni predsednik.
„Mislim da sam mnogo doprineo da Crvena zvezda bude to što jeste danas. Raduje me što sam posle igračke karijere nastavio da budem u fudbalu i što sam učestvovao u najvećim uspesima mog voljenog kluba“, rekao je Džajić.
Kao jednog od potencijalnih saradnika u FSS, Džajić vidi Vladimira Petrovića Pižona.
- Jedan od razloga zašto sam izabrao Pižona za tim, mislim da može mnogo da mi pomogne. Od igračkih dana ga znam. Ceo taj odbor koji sam ja na neki način odabrao, i ja im verujem. To su ljudi kojima bi trebalo dati neku dimenziju i da pomognu srpskom fudbalu. Srpski fudbal je dobar onoliko koliko su mu regioni dobri, zato će predsednici regiona imati isto tako važne funkcije. Treba da se podigne nivo fudbala za koji smo mi spremni. Ja za sebe garantujem da sam odgovoran čovek. Očekujem da svi mi damo jedan svoj doprinos, da pomognemo fudbalu na našim prostorima da bude na još višem nivou“.
Džajić je potom locirao i problematičnu pojavu u srpskom fudbalu.
„Mislim da je najveći problem srpskog fudbala infrastruktura. Moramo da radimo na tome. Ne možemo mi završiti prvenstvo 1. decembra, a onda čekati mart ili april da nastavimo. Moraju tereni da nam budu spremni već u februaru mesecu. Zadovoljan sam koliko država izdvaja za fudbal, ali i za ostale sportove. Mislim da ne postoji država u svetu koja toliko želi da pomogne sportu“, istakao je Džajić.