Plagijati
Neki kritičari tvrde da je konstrukcija AK-47 ukradena od nemačkog „Šturmgevehr 44“. To se objašnjava, uglavnom, spoljnim sličnostima oružja. Međutim, ako se izvrši analiza unutrašnjosti, jasno je da su optužbe neutemeljene.
Značajno se razlikuju i metode zaključavanja cevi: kod AK se to postiže okretanjem zatvarača oko uzdužne ose, a kod STG-44 se zaključava nagibom zatvarača u vertikalnoj ravni. U tom pogledu, „Kalašnjikov“ ima mnogo više zajedničkog sa M16 Judžina Stonera i G-36 nemačkog proizvođača oružja „Hekler i Koh“. Takođe se razlikuju raspored i dizajn okvira vatrenog oružja.
Revolucija u naoružanju
Ključne prednosti prvog modela automata „Kalašnjikov“ su udobnost, jednostavnost konstrukcije i ekspluatacije, kao i pouzdanost. Upravo su ovi faktori zaslužni da automat bude popularan više od pola veka. Pritom, karakteristike dizajna su omogućile programerima da lako modernizuju oružje.
Na primer, modernizovana varijanta „Kalašnjikova“ AKM je lakša i dalekosežnija. Čak i tako značajna izmena kao što je promena kalibra nije uticala na ključne prednosti automata koje je AK-74 uspeo da zadrži. Ovaj automat koristi municiju kalibra 5,45h39 milimetara. Težina modernizovane verzije je smanjena za više od jedan i po put.
Ne mogu da ponove rusku verziju automata
Sovjetski Savez je aktivno naoružavao svoje saveznike novim automatima u okviru Varšavskog pakta, ali su zemlje imale i svoje modifikacije automata.
Na primer, u Rumuniji su eksperimentisali sa izgledom AK dodavanjem vertikalne drvene drške na prednji deo cevi. Napravili su kraću cev, ali sve je to negativno uticalo na ergonomiju oružja.
Poljski eksperti su prvo radili na modernizaciji AKM, a zatim su preuzeli AK-74. Prilikom proizvodnje automata „Tantal“ su odlučili da smanje težinu oružja na račun zamene nekih detalja na plastične. To je dovelo do toga da glavni adut koji ima „Kalašnjikova“, a to je pouzdanost, na ovom automatu izgubi taj adut.
I kineske replike nisu kvalitetne kao ruske. Ako je do 1960.godine, dok su Moskva i Peking bili prijatelji, SSSR pomagao i materijalima i ekspertima, nakon pogoršanja odnosa se pogoršao i kvalitet oružja. Pokušaji da se uštedi su bili ograničeni na pojedine detalje. Početkom 1990-ih godina, kada se američko tržište zatvorilo za kineske automate, kvalitet je drastično opao jer su se trudili da oružje bude jeftino.
Kako je naveo ekspert „Kalašnjikova“ Vladimir Onokoj nakon nekoliko stotina hitaca, raspadao se zatvarač vatrenog oružja, a veliki broj hitaca je bio jedan i po put manji od broja hitaca u originalnom automatu. S obzirom na to, mnogi uzorci nisu mogli da prođu test jer delovi nisu mogli da se zamene. Delovi iz jednog automata montirani na drugi su uticali na kvalitet i performanse oružja.
Svi navedeni podaci su primeri iz zemalja koje imaju razvijenu proizvodnju oružja. Ako se govori o jeftinim replikama AK, prema rečima Onokoja, najgori primer su automati iz Etiopije. Čak je sovjetski model iz 1953. godine bio pouzdaniji nego oružje napravljeno u Etiopiji.
Drugim rečima, samo automati „Kalašnjikov“ koji su proizvedeni u Rusiji imaju najbolji odnos po pitanju cene i kvaliteta. Automati proizvedeni u inostranstvu su ili znatno skuplji, kao što su američke replike ili nisu dugotrajni, a neki čak nisu pogodni za korišćenje.