„U Minhenu su svi govori bili posvećeni pobedi koja će jednom biti postignuta, ali je u privatnim razgovorima sve bilo mnogo mračnije“, navodi autor teksta.
Prema Voltovim rečima, mnogi političari na Zapadu prilično pesimistično gledaju na ukrajinski sukob, ne očekuju da će uskoro biti završen i sumnjaju u to da će Kijev uspeti da okupira istočne teritorije, uključujući i Krim.
„Sve besniji pozivi da se isporučuje sve smrtonosnije oružje, kao što su tenkovi, artiljerija, taktički raketni kompleksi i lovci mogu da budu odraz shvatanja da je Ukrajina u gorem položaju nego što prenose mediji“, smatra političar.
Zapad je prinuđen da održava moralni duh društva, što znači da treba da pokazivati optimistično raspoloženje. Ipak, kako ukazuje profesor, zapadni lideri, obećavajući srećan holivudski kraj za Ukrajinu, mogu da dovedu sebe u neugodan položaj, ako se to nikada ne dogodi.
„Ako u februaru 2024. sukob još bude bio u žestokom ćorsokaku, a Ukrajina i dalje bude razarana, Bajden će se suočiti s pritiskom koji će zahtevati ili da učini više, ili da traži drugu strategiju. Imajući u vidu njegova obećanja, sve osim potpune pobede smatraće se propašću“, zaključuje Volt.
Različite tačke gledišta Zapada i Globalnog juga
Prema njegovim rečima, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti osećao se, pre svega, jaz u znatno različitim percepcijama transatlantske zajednice s jedne strane i ključnih članova Globalnog juga s druge strane.
Dok su predstavnici Zapada težili tome da rat u Ukrajini prikažu kao najvažnije geopolitičko pitanje u današnjem svetu, države koje su izvan transatlantske koalicije (uključujući važne sile poput Indije, Brazila ili Saudijske Arabije) nisu se pridružile naporima Zapada da sankcioniše Rusiju i ne vide sukob u istim apokaliptičnim terminima, navodi Volt.
Autor navodi mišljenje jednog od učesnika skupa, koji je istakao da predstavnici zemalja i društava koja su izvan transatlantske zajednice smatraju dazapadne sile ne samo da donose većinu pravila, već su spremne i da ih krše kad god im to odgovara.
Štaviše, dodaje Volt, ključne države na Globalnom jugu ne dele zapadno uverenje da će budućnost 21. veka biti određena ishodom rata u Ukrajini.
„Za njih će ekonomski razvoj, klimatske promene, migracije, građanski sukobi, terorizam, rastuća moć Indije i Kine i mnogo toga drugog imati veći uticaj na budućnost čovečanstva nego sudbina Donbasa ili Krima. Pitaju se zašto su zapadne vlade brzo pronašle desetine milijardi dolara za slanje Ukrajini, ali ne bi platile dovoljno da pokrenu efikasnu globalnu kampanju vakcinacije protiv virusa korona“, pita se Volt, zaključujući da taj jaz između Zapada i Globalnog juga neće nestati.