Engleski političar i bivši premijer Velike Britanije Vinston Čerčil 5. marta 1946. godine, u američkom gradu Fulton, održao je govor o posebnoj odgovornosti Velike Britanije i SAD u obuzdavanju SSSR-a i komunizma. Fultonski govor Čerčila smatra se jednom od ključnih tačaka za početak Hladnog rata.
„Čerčilov govor je u suštini bio manifest hegemonije anglosaksonskog sveta. Kontinentalna Evropa, koja je praktično bila uništena posle Drugog svetskog rata, Trumana i Čerčila je brinula samo kao barijera protiv Sovjetskog Saveza, ali koja će obezbediti ekonomsku hegemoniju Anglosaksonaca“, istakao je Mjahkov.
Dodao je da je Staljin tada žestoko odreagovao na Čerčilove reči, jer je to faktički bila objava rata Sovjetskom Savezu, rata novog tipa u novim uslovima, to je bio Hladni rat.
Prema njegovim rečima, tada je rukovodstvu SSSR-a postalo jasno, da neće imati nikakvu pomoć od Zapada, kao u vreme Velikog otadžbinskog rata, naprotiv, počinje nova konfrontacija.
„Gvozdena zavesa“ iz perioda fultonskog govora ne samo da nije nestala, već se sve više širila na istok prema granicama Rusije, naveo je naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva.
„Mi smo i sada dužni da donosimo zaključke iz fultonskog govora jer se istorija ponavlja: Anglosaksonci pokušavaju da zadrže dominaciju u svetu, i dalje sanjaju ne samo o oslabljenoj, već i o podeljenoj Rusiji, dok im je Evropa potčinjena“, podvukao je Mjahkov.
Nakon govora u Fultonu glavni uslovi osiguranja bezbednosti Sovjetskog Saveza je bila likvidacija američkog monopola na posedovanje nuklearnog oružja i da SSSR proizvede sopstvenu nuklearnu bombu.
Naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva je zaključio da je Rusija i sada primorana da stvara nove vrste oružja kao odgovor na pretnje sa Zapada.