Na Balkan ga je dovela ljubav prema jednoj Beograđanki, a sada obožava još dve, bliznakinje koje će uskoro napuniti tri godine. Kada je upoznao suprugu, bezuspešno je pokušavala da mu objasni odakle je.
„Ne znam, ne znam, govorio sam. Znaš li Đokovića? Aha, Rusija! Kakva Rusija – Srbija! Posle sam gledao video materijale, sve, i dokumentarac o Jugoslaviji. Danas znam sve, šta se desilo sa tom zemljom, bio sam u celoj Jugoslaviji“, priča nam Herera.
Specijalno brašno iz Venecuele
Venecuelanska zajednica u Srbiji je mala, svega ih je dvadesetpetoro. Prvi restoran Herera je otvorio da bi okupio društvo, da bi uživali u svojoj hrani. Ugasila ga je korona. Sada je ponovo ugostitelj na beogradskom Dorćolu, novo mesto koje nosi ime revolucionara Simona Bolivara, svojevrsna je ambasada Venecuele, otvorena za sve. To je jedini restoran sa kuhinjom ove zemlje na Balkanu.
„Ovde se jede arepa i empanada, ljudi ne znaju šta je to, normalno, izgleda kao meskička hrana, ali potpuno je drugačije, pravi se sa brašnom iz Venecuele. Unutra ima junetine, piletne, sira, raznog povrća. Kada nisam mogao da nabavim brašno, pravili smo testo sa brašnom iz Srbije, nije bilo šanse da uspe, ne znam zašto. Tekstura je bila drugačija, ima nešto u našem brašnu iz Venecuele, nešto specijalno“, kaže uz osmeh.
Rum i šljivovica najbolji na svetu
U Venecueli je rum glavno žestoko piće, pa se pije i u njegovom baru u Beogradu. Upitan koje srpsko piće može da se stavi u ravan sa Diplomatikom, najboljim rumom na svetu, ovaj novi Beograđanin za Sputnjik kaže;
„Rakija naravno. Šljiva!“.
Iako se od ugostitelja ne očekuje da goste pošalje na drugo mesto i ostane bez zarade, Herera strance koji prvi put posete Beograd upućuje na svoje omiljeno, u Skadarliju.
„Tri šešira, za mene to je najbolje mesto ovde, bio sam na mnogima, mnoga su istorijska. Važna je atmosfera, hrana, mešano meso, i naravno, muzika“.
Arepa, venecuelansko jelo od mesa i povrća u lepinji koja se pravi isključivo od kukuruznog brašna iz te zemlje
© Sputnik / Senka Miloš
Stranci vide grad drugačijim očima Herera primećuje da je Beograđanima jako teško da prihvate da se grad menja, zna da to nije lako u gradu velike, burne istorije, ali njemu kao strancu nije problem, možda zato što, kaže, nije opterećen politikom.
„Išao sam od moje kuće do Ade svaki treći dan biciklom. Tamo gde je Beograd na vodi, nije bilo ničeg. Ljudi kažu da sada nije lepo, kažem, čekaj, možda ne možeš da kupiš stan tamo, ali možeš da šetaš, vizuelno je lepo. To je stvarno pozitivno, nešto lepo u gradu. Beograd od pre deset godina nije isti kao sada, menja se nabolje“.
Srbi ga, kaže, stalno pitaju o politici u Venecueli, ali on ne želi da priča kakva je situacija tamo. Shvatio je da ne treba da priča o politici u rodnoj zemlji, njegova zemlja sada je Srbija, iako ima tri pasoša, venecuelanski, španski i srpski.
Beograd ima nešto magično
Duh Latinske Amerike Herera je dočarao u Beogradu i tako što je uposlio svoje sunarodnike i Kubance. Osmeh im je prirodno stanje, a uz salsu i druge latino ritmove teško je biti neraspoložen. Mnogi koji samo žele da popiju kafu, dobiju i besplatan čas latinoameričkog plesa.
Revolucionar Simon Bolivar, simbol je Venecuele i u Beogradu
© Sputnik / Senka Miloš
Tom ritmu teško je odoleti, ali važno je i u kojem gradu ga slušate.
„Beograd ima nešto, ne mogu da kažem šta tačno. Dobar je, može da se živi sa malo novca. Kad imaš više para lepo je i ovde i u svetu, ali Beograd ima nešto što nema niko. Bio sam u puno zemalja, ovde ima nešto magično. Živela Srbija, Živela Venecuela, to je moj slogan!“.