Stručnjaci predviđaju da će kupovina namirnica verovatno doživeti najviše automatizacije, dok je najmanja verovatnoća da će AI uticati na brigu o mladima ili starima. Istraživanje je objavljeno u časopisu „Plos One“.
Ko će kupovati namirnice
Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu i japanskog Univerziteta Ohanomizu želeli su da otkriju kakav bi uticaj roboti mogli da imaju na neplaćene kućne poslove.
„Ako roboti preuzmu naša radna mesta, da li će barem umesto nas iznositi smeće?“, zapitali su se. Roboti „za kućane poslove“, kao što su roboti usisivači, „postali su najproizvođeniji i najprodavaniji roboti na svetu“, primetili su naučnici.
Tim je pitao 29 stručnjaka za veštačku inteligenciju iz Ujedinjenog Kraljevstva i 36 stručnjaka za veštačku inteligenciju iz Japana za njihove prognoze o ulozi robota u kući. Stručnjaci iz Ujedinjenog Kraljevstva bili su optimističniji u pogledu kućne automatizacije u poređenju sa koleginicama, dok je situacija u Japanu bila obrnuta.
Ali zadaci za koje su stručnjaci smatrali da mogu biti automatizovani bili su različiti. „Predviđa se da će samo 28 odsto rada u pogledu nege, uključujući aktivnosti kao što su podučavanje dece, pratnja dece ili briga o starijem članu porodice, biti automatizovano“, rekla je dr Lulu Ši, sociolog sa Univerziteta u Oksfordu.
S druge strane, očekuje se da će tehnologija smanjiti 60 odsto vremena koje se provodi u kupovini namirnica, kažu stručnjaci.
Predviđanja da će u sledećih deset godina roboti osloboditi ljude kućnih poslova imaju dugu istoriju tako da određeni skepticizam može biti opravdan. Godine 1966. televizijska emisija Tomorrow`s World javila je o kućnom robotu koji je mogao da kuva, šeta psa, čuva bebu, kupuje, meša koktele i obavlja mnoge druge zadatke. Kad bi njegovim kreatorima dali samo milion funti, uređaj bi mogao da bude u funkciji do 1976. Bila je to vest…
Jandeks rover, robot za dostavljač već se pokazao u poslovima nabavke za kuću
© Sputnik / Valeriй Melьnikov
/ Žene uglavnom obavljaju kućne poslove
Ekaterina Hertog, vanredni profesor veštačke inteligencije i društva na Univerzitetu u Oksfordu i jedan od autora studije, povlači paralele sa optimizmom koji je dugo okruživao automobile bez vozača.
„Obećanje da će samovozeći automobili na ulicama zameniti taksi vozila, postoji, mislim, već decenijama - a ipak, nismo uspeli da napravimo robote da dobro funkcionišu ili ove samovozeće automobile da upravljaju u nepredvidivom okruženju naših ulica. Domovi su u tom smislu slični“, objašnjava ona.
Dr Kejt Devlin, predavač AI i društva na Kraljevskom koledžu u Londonu, koja nije bila uključena u studiju, kaže da će tehnologija verovatnije pomoći ljudima, umesto da ih zameni. „Teško je i skupo napraviti robota koji može da obavi višestruke ili opšte poslove. Umesto toga, lakše je i korisnije stvoriti pomoćnu tehnologiju koja će nam pomoći, a ne zameniti nas“, rekla je ona.
Istraživanje sugeriše da bi kućna automatizacija mogla da oslobodi mnogo vremena utrošenog na neplaćene kućne poslove. U Ujedinjenom Kraljevstvu radno sposobni muškarci obavljaju oko 50 odsto manje ovog neplaćenog posla od radno sposobnih žena, dok u Japanu muškarci rade manje od petine.
Nesrazmeran teret kućnih poslova negativno utiče na zaradu žena, njihovu štednju i penzije, tvrdi profesorka Hertog. Sve veća automatizacija bi stoga mogla da rezultira većom ravnopravnošću polova, kažu naučnici. Međutim, tehnologija može biti skupa. Ako su sistemi za pomoć u kućnim poslovima dostupni samo jednoj grupi u društvu, to će dovesti do povećanja nejednakosti, rekla je Hertogova, preneo je „Jutarnji list“.