Kako se navodi, stručnjaci za međunarodne odnose i za posredovanje iz Centra za humanitarni dijalog (HD Centre) i Centra za bezbednosnu politiku (GCSP) održavaju kontakte sa Kijevom i Moskvom van zvaničnih kanala i pod uslovima poverljivosti.
Iako se ne navode imena pregovarača, direktor Centra za bezbednosnu politiku Tomas Greminger izjavio je da je reč o stručnjacima na visokim pozicijama koji imaju pristup predsedničkim administracijama Rusije i Ukrajine. Švajcarska televizija navodi da bi pregovarači mogli biti bivši funkcioneri, političari ili vojna lica.
„Takav dijalog u našoj profesiji naziva se povratna veza. To je platforma za nezvaničan i prilično poverljiv dijalog kako bi se stranama u sukobu omogućilo da u svakom slučaju komuniciraju“, objasnio je Greminger.
Po njegovim rečima, predstavnici dve neprofitne organizacije tri puta su se sastali uživo sa svojim sagovornicima, a takođe su komunicirali virtuelno kako bi održali „indirektni dijalog“ između suprotstavljenih strana.
Kako je saopštio direktor Centra za humanitarni dijalog Dejvida Harlanda, ta takozvana „paralelna“ ili privatna diplomatija, budući da je iniciraju lica koja nisu na državnim funkcijama, omogućava da se prevaziđu slabosti zvanične diplomatije koja iz različitih razloga danas nije moguća. Stoga pripremni rad treba da se odvija „iza kulisa, a zatim da se predstavlja stranama i mogućim zvaničnim posrednicima, ako takvi postoje“.
Iako se sadržaj razgovora drži u tajnosti, Harland je rekao da su ženevski posrednici bili uključeni u rešavanje specifičnog problema izvoza ukrajinskog i ruskog žita.
Greminger je saopštio da se razgovara i o širim temama jer je taj „neformalni dijalog koristan za diskusiju i analiziranje zvaničnih narativa“ i takođe „omogućava da se proveri da li postoje ideje koje bi mogle da se iskoriste tokom pregovora“.
Prethodno je šef švajcarske diplomatije Injacio Kasis izjavio da su u toku pregovori o situaciji u Ukrajini. Takođe je rekao da se ti pregovori održavaju u atmosferi „maksimalne diskrecije”.