U Uzbekistanu i Kazahstanu Blinken će boraviti od 28.februara do 3.marta. U Astani planira da se sastane sa predsednikom Kazahstana Kasimom-Žomartom Tokajevom i ministrom spoljnih poslova Muhtarom Tleuberdijem. Pored toga, američki državni sekretar planira da učestvuje na ministarskom sastanku šefova diplomatija zemalja Centralne Azije i SAD u formatu C5+1, koji će biti održan u Astani.
Uoči odlaska u Centralnu Aziju, Blinken je na svom Tviter nalogu napisao da je ovo njegovo prvo putovanje kao državnog sekretara u Kazahstan i Uzbekistan.
„Radujem se daljem razvoju našeg partnerstva sa Centralnom Azijom“, napisao je američki državni sekretar.
Pokušaj jačanja američkog prisustva u regionu
Kako kaže za Sputnjik vodeći istraživač na Institutu za naučne informacije na Ruskoj akademiji nauka (RAN) Maksim Vilisov, Blinken planira da poseti Kazahstan i Uzbekistan iz dva razloga.
„Sjedinjene Američke Države žele da pokažu Kazahstanu i Uzbekistanu da ih nisu zaboravili. Posetom Blinkena, Amerikanci pokazuju ovim državama da ih smatraju važnim za svoju politiku i da su spremne da nastave saradnju sa njima. Međutim, na ovaj način oni hoće da ojačaju prisustvo u ovom regionu. Pored toga, Blinken tokom posete planira da izvidi koliki Kina tu ima uticaj i kakav je odnos političke elite prema rusiji i sukobu u Ukrajini“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Prema rečima vodećeg naučnog saradnika na Institutu za međunarodna istraživanja na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO) Aleksandra Knjaževa, glavni cilj Blinkenove posete jeste da koliko god može ograniči saradnju ovih zemalja sa Rusijom i Kinom.
„Nije isključeno da će Sjedinjene Američke Države pokušati da ovim državama ograniče komunikaciju sa Rusijom i smanje veze sa Kinom. A to mogu da urade na dva načina. S jedne strane, mogu da zaprete Kazahstanu uvođenjem sekundarnih sankcija, dok s druge mogu da predlože Astani neku vrstu ulaganja i preferencija za kazahstanski biznis“, konstatuje naš sagovornik.
Zamenik direktora Kazahstanskog instituta za strateške studije pri predsedniku Sanat Kuškumbajev smatra da je glavna svrha putovanja Entonija Blinkena u Centralnu Aziju učešće na ministarskom sastanku u formatu C5+1.
„Poseta je planirana još u septembru 2022.godine, kada je isti sastanak sa Blinkenom i ministrima pet centralnoazijskih zemalja održan na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku“, izjavio je on za list Izvestija.
Pritisak na zemlje regiona
Prema rečima Kuškumbajeva, na ovom sastanku zemlje će razgovarati o pitanjima vezanim za trgovinu, transportni tranzit, kulturnu i humanitarnu saradnju i aktivnosti na polju ljudskih prava. Istovremeno, on objašnjava da države planiraju jačanje kohezije regiona, kao i saradnju u ekonomskom, energetskom, vodnom i bezbednosnom sektoru.
Međutim, Edvard Solovjov, rukovodilac Centra za postsovjetske studije na Nacionalnom istraživačkom Institutu za svetsku privredu i međunarodne odnose „Primakova“ na Ruskoj akademiji nauka (RAN), kaže da nije isključeno da će Vašington na sastanku pokušati da izvrši pritisak na zemlje regione.
„Američki državni sekretar ovim zemljama ne može da ponudi ništa novo. Ali nema sumnje da će pokušati da izvrši politički i moralni pritisak na ove zemlje da pooštre svoje stavove prema mogućem uvođenju sankcija Moskvi“, objašnjava stručnjak, dok Aleksandar Knjažev ističe da centralnoazijske zemlje pokušavaju na svaki način da izbegnu pritisak Vašingtona.
Rusija važniji partner i garant bezbednosti zemalja Centralne Azije
Na pitanje da li su Amerikanci značajni partneri zemljama Centralne Azije, Vilisov kaže da su odnosi između ovih država i Vašingtona veoma hladni.
„Vašington ne pruža nikakvu podršku Centralnoj Aziji. Ni ekonomsku, ni moralnu, ni političku. Amerikanci znaju da u ovim regionima ekonomski dominira Kina. Ova zemlja trguje sa regionima i uključuje ih u razne multilateralne i bilarelalne projekte“, konstatuje naš sagovornik.
Sa ovom ocenom slaže se i Knjažev, koji podseća da je za te zemlje Rusija mnogo značajniji partner.
„U trgovinskoj razmeni Rusije i Kazahstana, recimo, uvoz te zemlje iz Rusije čini 70-80 procenata. Štaviše, ovde se radi o proizvodima namenjenim za stanovništvo zemlje koje Kazahstan ne proizvodi. Osim toga, Rusija je i važan, pa i glavni garant bezbednosti te zemlje. U to smo mogli da se uverimo u januaru prošle godine kada je misija ODKB bila odlučujući faktor u stabilizaciji situacije u Kazahstanu tokom unutrašnjih nemira i pokušaja državnog udara“, objašnjava stručnjak.
Što se tiče Uzbekistana, prema mišljenju stručnjaka, ruske investicije igraju važnu ulogu za Taškent.
„Rusija je najveći investitor u Uzbekistanu. Moskva je jedan od dva- tri lidera u uzbekistanskoj trgovini. Taškentu bi bilo veoma teško i neisplativo da zameni ovaj trgovinski promet nekom drugom zemljom. Pored toga, za Uzbekistan je važna tačka, na primer, radna migracija njihovih građana u Rusiju“, konstatuje sagovornik.
Na pitanje može li se desiti da Kazahstan i Uzbekistan podlegnu pritisku Sjedinjenim Državama u slučaju da Vašington od njih zahteva smanjenje saradnje sa Kinom i Rusijom, Knjažev kaže da ta odluka uopšte ne bi bila isplativa za Taškent i Astanu.
„To jednostavno nije moguće zbog visoke međuzavisnosti ekonomija. Saradnja sa Rusijom i Kinom je veoma važna i potrebna zemljama ovog regiona“, naglašava stručnjak.
Podsetimo, Entoni Blinken već drugi put učestvuje u ministarskom sastanku u formatu C5+1. Krajem februara prošle godine sastanak je bio organizovan u onlajn formatu i tada je glavna tema razgovora bila situacija u Ukrajini i njen uticaj na regionalnu bezbednost. Inicijatori te video-konferencije bile su Sjedinjene Američke Države.