Slavni nemački i holivudski glumac Udo Kir, gost je 51. FEST-a, kao dobitnik počasnog „Beogradskog pobednika“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i predstaviće svoj film „Moj komšija Adolf“.
Kir, vidno raspoložen, u razgovoru sa predstavnicima medija govorio je o svojoj saradnji sa priznatim rediteljima Rajnerom Vernerom Fasbinderom, Larsom fon Trirom, Gas van Santom, o tome zašto voli da igra zlikovce i o tumačenju najvećeg među njima.
Moram da vidim Oliveru Katarinu
„Svaka nagrada je čast, bez obzira na ime koje nosi. Čuvam ih u kupatilu, pa kad mi dođu gosti na večeru, moraju da odu u kupatilo i vrate se iznenađeni - jao, nismo znali da si toliko slavan - na šta ja odglumim lažnu skromnost“, rekao je duhovit i raspoložen za priču Udo Kir.
U Beograd je stigao iz San Franciska, preko Frankfurta i pohvalio hotel „Moskva“ u kome je smešten:
„Moskva je poput palate, sa visokom tavanicom i ogromnim prozorima što je fantastično. Još uvek osećam džet-leg što nije loše pošto stimuliše mozak“.
Prisetio se da je svoj prvi film „Znak đavola“ snimio pre pola veka sa Oliverom Katarinom:
„Ona je igrala vešticu, ja sam bio lovac na veštice. Zaljubili smo se jedno u drugo. Meštani su me obesili, a Olivera u jednoj sceni trči preko polja sa onim svojim prelepim telom i vrišti: Ne, ne, ne. Moram je videti pre nego što sutra odem iz Beograda. Znam da ne izgleda kao pre pola veka, ali ni ja nisam isti“.
Član Fasbinderove familije
Počeci njegove karijere bili su vezani za Rajnera Vernera Fasbindera.
„On je imao 15, a ja 16 godina. Upoznali smo se u jednom radničkom baru u Kelnu. Nismo razgovarali o filmu, samo smo se dobro zabavili. Kasnije u Londonu sam otvorio magazin i na dve strane je bila njegova slika sa naslovom 'Fasbinder alkoholičar i genije'. Sreli smo se ponovo, snimili prvi film koji se njemu nije dopao pa je naša saradnja zapravo počela sa ostvarenjem 'Stationmaster’s wife'. Postao sam član njegove porodice i nisam smeo da radim, recimo sa Vimom Vendersom ili Vernerom Hercogom jer bih onda morao da ih špijuniram i Fasbinderu otkrivam kako oni rade. Tako da sam u Nemačkoj radio samo sa Fasbinderom. Mislim da je u celoj toj generaciji reditelja on najbolje prikazao Nemačku posle rata“.
Udo Kir
© Tanjug / Miloš Milivojević
Čitava njegova karijera bila je niz srećnih slučajnosti te je tako Pola Moriseja sreo u avionu.
„Čovek pored mene, Amerikanac, pitao me je čime se bavim. Ameriknce to uvek zanima. Rekao sam mu da sam glumac i on mi je tražio broj telefona. Zapisao ga je na poleđini pasoša. Pitao sam se šta hoće. Rekao mi je da se zove Pol Morisej da radi sa Endijem Vorholom. Posle nekoliko nedelja zazvonio mi je telefon: Pol ovde. Sećaš li me se iz aviona? Snimam sa Karlom Pontijem, mužem Sofije Loren. Imam jednu ulogu za tebe. Glumićeš Frankeštajna“, ispričao je Udo Kir.
Svaki film sa Larsom fon Trirom bio je važan
Iza sebe ima više od 250 filmova.
„Internet to zna bolje od mene. Ako sam snimio 250 filmova, od toga 100 je loše, 50 možete da svarite samo uz dobro vino, a 50 filmova je dobro. Mislim da to dobar odnos“, rekao je gost FEST-a.
Opisao je i svoj sudbonosni susret sa Larsom fon Trirom, koji je obeležio njegovu karijeru.
„Svaki film sa Larsom fon Trirom bio je važan. Sreo sam ga na festivalu u Majnhajmu na kome je prikazao svoj prvi film 'Element of crime'. Kada se film završio, nisam mogao da ustanem sa stolice i rekao sam svima oko sebe: Možemo da idemo kući, ovaj film će pobediti. I jeste. Poželeo sam da ga upoznam. Očekivao sam nekog poput Fasbindera, a pojavio se dečkić. Popili smo pivo i nekoliko nedelja kasnije rekao mi je da snima 'Medeju' i da hoće da igram njenog muža, vikinškog kralja. 'Imamo problem', rekao mi je. 'Ne ličiš na Vikinga. Nemoj više da se briješ i ne peri kosu i dođi za nekoliko nedelja'. Ušao sam u avion za Kopenhagen, možete da zamislite kako sam smrdeo, ali počela je naša saradnja i druženje. Kada je njegova žena trebalo da se porodi, zamolio me je da budem kum. 'Ne zanimaju me pokloni za Božić i rođendane, nego ako moja žena i ja poginemo sutra u saobraćajnom udesu, ti si odgovoran za naše dete', rekao mi je tada.
Srećan sam čovek
Kir je naglasio da nikada nijednom reditelju nije rekao da želi da radi sa njim:
„Zamislite da kažete Dejvidu Linču: Želim da radim sa tobom. Odgovorio bi: A ko ne želi? Uvek im kažem da volim njihove filmove. Srećan sam čovek. Nikada nisam želeo da budem glumac. Nikada nisam studirao glumu. Učio sam radeći sa divnim ljudima i posmatrajući kako to drugi rade. Iako nikada nisam učio glumu, postao sam profesor teorije filma u Nemačkoj. Uvek sam verovao da je talenat nešto što se ne može naučiti. Može se naučiti samo tehnika“.
Zahvaljujući Gasu van Santu počeo je da radi u Americi, gde živi već 30 godina.
„Prišao mi je u Berlinu i rekao: Ja sam mladi reditelj, snimio sam film za 20.000 dolara, ali želim da radim sa tobom, moj sledeći film biće sa Kijanu Rivsom i River Finiksom. Zvaće se 'My Own Private Idaho'. Otišao sam u Portlend, dopalo mi se i ostao sam tamo. Zahvalan sam mu na tome“, ispričao je Kir.
Udo Kir u filmu "Moj komšija Adolf"
© Foto : Cebef
Nemac mora da glumi zlikovce u Americi
Igrao je uglavnom negativce, vampire, drakule, đavole, zlikovce.
„Kada ste Nemac, morate da glumite zlikovce u američkim filmovima. Pedesetih smo gledali u američkim filmovima glumce koji izgovaraju 'Ahtung, ahtung'. To je gotovo, ali sam ja uvek igrao negativce zbog svog nemačkog naglaska. Kristofer Volc i ja predstavljamo taj arhetip. Kada imaš pištolj, u sceni možete da ga upotrebite na dva načina. Da uzmeš i pucaš, što je dosadno ili ono što ja preferiram – stavim pištolj sa strane, krenem da čistim svoje nokte, pogledam u tebe i kažem 'kada završim, ubiću te'. Ljudi bi rekli da je to zlo, ali ubijanje je uvek zlo“, objasnio je slavni glumac.
Za ulogu Hitlera, naglasio je, nije mu bila potrebna priprema, samo brkovi i podignuta ruka.
„Nisam proučavao psihološki profil Hitlera. Volim da igram đavola. Đavo je bio anđeo kome je dosadilo da bude dobar. Ali to je samo film“, zaključio je Udo Kir.