Krkiću je otac Srbin, majka je Španjolka i po toj liniji je čak i rođak Mesiju u četvrtom kolenu, ali je izgleda to bilo predaleko da bi se preneo kompletan talenat.
Nije želeo da zaigra za Srbiju, rešio je da bude potpuni Španac i nikako nije uspeo da u seniorskom fudbalu pokaže dominaciju iz mlađih kategorija Barselone.
A to nije učinio ni u A reprezentaciji Španije.
„Prva godina u Barseloni je bila vrlo dobra na profesionalnom, ali i vrlo teška na ličnom“, rekao je Krkić.
Sve se događalo pred Evropsko prvenstvo 2008. godine, Krkić je trebalo da se nađe na spisku selektora Luisa Aragonesa kao buduća zvezda, ali...
„Bio sam vrlo jasan i rekao sam selektoru da ne mogu da idem. Borio sam se sa anksioznošću i odlučio sam da ne idem. Dan pre nego što je objavljen spisak sam razgovarao sa selektorom i objasnio sam mu. Znao je u kakvoj sam situaciji. Za mene je prevazilaženje tog problema bilo važnije od osvajanja Evropskog prvenstva“, naveo je Krkić.
Uzrok svega je upravo teret „novog Mesija“.
„Isprva nisam razumeo kako mogu da ispunim ta očekivanja. Postepeno sam naučio da se distanciram od onoga što drugi pričaju, znao sam svoje limite, prihvatio sam ih i identifikovao svoje dobre strane kako bih postavio nove ciljeve. Počinješ da postaješ svestan dolaska u prvi tim kada od nekog anonimnog klinca koji dolazi iz svog sela postaneš neko koga svi znaju. Niko me nije naučio ništa od toga, morao sam sam da naučim. Sve što sam želeo je da se zabavim, nisam bio svestan veličine pozornice na koju sam stupio sa 17 godina. U tom trenutku ispunjavaš dečački san“, istakao je Krkić.
Bojan ima svega 32 godine, ali nema klub pošto je proveo dve godine u japanskoj ekipi Vitsel Kobe gde je kao napadač na 26 utakmica postigao samo jedan gol, a u karijeri je ostao na samo jednom nastupu za Španiju.