Ovo za Sputnjik kaže nekadašnji vicepremijer Srbije Nebojša Čović pred novu rundu dijaloga predstavnika Beograda i Prištine koja je za danas zakazana u Briselu:
„Jedan od načina da se kupi vreme je da predsednik Aleksandar Vučić insistira da je, s obzirom na značaj pitanja, neophodno da se o njemu organizuje javna debata ili referendum“.
Čović dodaje da je upravo to ono što Zapad želi da izbegne. To je, kako kaže, i razlog zašto predlagači plana insistiraju na privatizaciji celog pitanja i tajnosti predloga.
Sastanak pod pritiskom Zapada
Prema nagoveštajima posrednika Evropske unije Miroslava Lajčaka, tema razgovora biće takozvani francusko-nemački, odnosno evropski plan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
Do sastanka dolazi pod velikim pritiskom Zapada, naročito zemalja Kvinte kao i predstavnika Sjedinjenih Američkih Država, koji nisu direktni učesnici dijaloga, ali zagovaraju da se ovaj plan prihvati. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će insistirati na formiranju ZSO, a Aljbin Kurti kategorički tvrdi da se ta tema neće ni nači na stolu.
Nebojša Čović
© Sputnik
Dok se u delu javnosti uveliko spekuliše da će predsednik potpisati francusko – nemački plan, bivši vicepremijer Čović za Sputnjik kaže da se to sigruno neće desiti.
„Kroz ovaj zid oni ne mogu da prođu bez našeg formalnog odricanja od Kosova i Metohije, bez obzira na to da li ćemo ga mi eksplicitno priznati ili ne. Zapad želi ponovo da nas prevari, da iskoristi i predsednika Vučića, kako bi na tacni dobili ono što želi. Na kraju bi, pustili niz vodu i predsednika, da imamo i dodatne unutrašnje probleme“.
Ne radi se ovde o Miloševiću, Koštunici, Đinđiću, Vučiću…
Čović dodaje da su patriotske snage i narod uznemireni baš zbog pokušaja privatizacije i tajnosti celog procesa koji nameće Zapad, ali da je sada evidentno da se ne radi o jednom čoveku, niti se radilo o Slobodanu Miloševiću, Đinđiću, Koštunici, bilo kom predsedniku i „njegovim pregovorima“.
„Jasno je da to nisu lični pregovori, već pitanje od najvećeg nacionalnog interesa. Kod ovakvih pitanja odluka ne može i ne sme da se donosi na osnovu jednog čoveka“, kaže Čović.
Upitan, da li na današnjem sastanku u Briselu možemo da očekujemo nove ucene i pretnje, on podseća da poslednjih nedelja glasnogovornici Zapada, uključujući i domaće u Srbiji, plaše narod uvođenjem viza, sankcijama i povlačenjem investicija.
„Mi treba da pitamo sebe, da li su Srbi narod koji će prodati sopstveno srce, da bi bez viza putovali na more ili u šoping. Pretnje o povlačenju investicija su besmislene. Ovo je i lekcija za budućnost, moramo odgovorno da razmišljamo, strateški, a ne da se zalećemo, bez obzira na zvučnost imena potencijalnih ulagača“.
Čović podseća da je u više navrata od 2005. godine upozoravao na štetnost prebacivanja pregovora u Brisel i potpisivanje Briselskog sporazuma, koji nam je s druge strane, kaže, ipak obezbedio određeno vreme mira, stabilnosti i ekonomskog napretka.
Zašto kažu – sad ili nikad
On kaže da je trenutno ubrzanje rešenja, „sad ili nikad“, posledica više faktora, a jedan je razvoj događaja u Ukrajini, izvesnost ishoda kojim će direktno biti ugrožena politička, ekonomska i bezbednosna hegemonija kolektivnog Zapada, odnosno Amerike.
„Poseta američkog predsednika Bajdena Kijevu i Poljskoj, pored ličnih marketinških interesa, imala je za cilj pre svega da zaustavi unutrašnje urušavanje monolitnosti NATO-a. Apsolutno je izvesno da su ove ubrzane i nepovratne geopolitičke promene dovele do grozničavog pokušaja da se ubrza zaokruživanje životnog projekta onih zemalja i političara čija je zvezda na zalasku“, kaže Čović.
On dodaje da izvesni ishod konflikta u Ukrajini i rast nezadovoljstva u javnosti na Zapadu, ugrožava opstanak na vlasti vladajuće političke elite u ključnim zemljama Evropske unije, koje su instalirane od strane SAD.
Faktor izbora u Americi
Međutim, podseća da već na jesen ove godine, i same SAD, zbog unutrašnjih političkih procesa, neće imati kapacitet za bavljenje spoljnopolitičkim pitanjima u ovoj meri.
„Zato im se žuri, pogotovo kada se radi o pitanjima poput Kosova i Metohije, koja su više stvar ličnog, a ne nacionalnog interesa u Americi, jer Albanci su potplatili pojedince da završe posao. Na jesen se ulazi u novi izborni ciklus za sledećeg predsednika Amerike. Drugim rečima, šta urade u narednih par meseci, uradili su. Posle toga, ovo će biti jedan razvodnjen i realno izgubljen i jalov proces“.
Čović dodaje da Amerika veruje da se, ako nas nateraju da se odreknemo Kosova i Metohije na ovaj ili onaj način, gubi važnost savezništva sa Rusijom i Kinom, kao i vojna neutralnost, što je, kaže, besmisleno, jer se polazi od pogrešne pretpostavke da su ta savezništva Srbiji važna samo zbog principijelnog stava Rusije i Kine u vezi sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i njihove uloge u Savetu bezbednosti.
Tačka na Lajčaka
Čović sugeriše i šta bi Srbija svakako trebalo da uradi danas u Briselu:
„Nakon direktnih pretnji Miroslava Lajčaka, kojima je diskreditovao sebe kao nepristrasnog pregovarača, trebalo bi tražiti njegovo momentalno izuzeće i smenu. On je u svojoj oportunističkoj karijeri napravio dovoljno štete u regionu, vreme je da se na njegovo maligno posredovanje stavi tačka“.