Kurti: Sporazum Beograda i Prištine moguć do kraja godine

Kurti je uoči sastanka u Briselu rekao za Euraktiv da Beograd i Priština imaju za cilj da zaključe važan sporazum o normalizaciji odnosa "ove godine" i da to neće biti glatko, uprkos povećanom angažovanju Zapada.

"Potrebna nam je normalizacija odnosa, a to se može postići uz obostrano priznavanje kao centralni deo", rekao je Kurti i naveo da je Beograd uporan da neće formalno priznati nezavisnost KiM, ali da, kako smatra, "može da se složi oko 'de fakto' priznanja".

Kako je rekao, ono što je ostalo da se ispregovara neće biti nimalo lako, a to su mehanizam za implementaciju, međunarodne garancije i vremenski redosled šta, kako i kada.

Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, Kurti tvrdi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "i dalje traga za teritorijalnim etnonacionalizmom".

"U suštini, koristio bi Zajednicu srpskih opština kao novu Republiku Srpsku. S druge strane, nadam se da ćemo kada otvorimo pregovore, oslanjajući se na predlog EU, povećati poverenje, jer sporazumi se ne mogu primeniti ako nema poverenja, pa nam je potreban određeni nivo bona fide", rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, potpisivanje sporazuma i primena sporazuma na Balkanu su dve različite planete i trebalo bi da se "dovedu na isti kontinent".

"Dve trećine sporazuma potpisanih u Briselu prethodnih decenija Srbija nije primenila", tvrdi Kurti.

On je kazao da će se aktuelni predlog EU odnositi na "nacionalne manjine" u svojoj preambuli i na "univerzalne koncepte" kao što su nezavisnost, teritorijalni integritet, suverenitet, reciprocitet, ljudska prava, demokratija, vladavina prava i samoopredeljenje.

"Ono što me čini optimistom jeste činjenica da su u ovom predlogu korišćeni određeni univerzalni koncepti i pojmovi, za razliku od decenije pre mog dolaska na vlast, gde su 33 sporazuma bila zasnovana više na ideologiji rešavanja problema", rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, prethodni predlozi su bili previše složeni i detaljni i zato je bilo teško "da se prodaju javnosti", dok najnoviji ima samo jedan veliki kamen spoticanja, a to je formiranje monoetničkog udruženja.

"Treba imati na umu da na celom Balkanu imate nacionalne manjine, a njihova prava ne mogu da budu identična. Ali bez obzira na to, nećemo stvarati ove neravnoteže, koje postaju izvor daljih tenzija", kazao je on.

Upitan da li veruje da je postignut napredak u lobiranju kod država EU koje nisu priznale, Kurti je rekao da je "pojačana komunikacija i saradnja, dok je atmosfera mnogo bolja sa svima njima".

Kako je naveo, sa Grčkom su napravljeni konkretni koraci, pri čemu je kancelarija tzv. Kosova u Atini podigla svoj status u kancelariju za ekonomske poslove.

"U prošlosti je bilo mnogo nesporazuma oko sličnosti u unutrašnjim situacijama među zemljama i malo po malo različiti predstavnici ovih pet nepriznavača primećuju da zapravo analogija ne stoji", smatra Kurti.