Predloženim izmenama van snage stavljaju se Zakon o konverziji i Zakon o linijskoj infrastrukturi, zbog kojeg je, kako je naveo resorni ministar, Evropska unija imala najviše primedbi.
Govoreći o nacrtu, Vesić je rekao da će ukidanjem naplate konverzije državnog građevinskog zemljišta u privatno vlasništvo biti omogućeno da se izgradi 15 miliona novih kvadrata.
Građevinarstvo u BDP-u zemlje učestvuje sa šest odsto, ali se ipak oseća pad zbog krize.
Ovim izmenama biće uveden red, a omogućiće se da se radi brže i podstakne stambena gradnja, rekao je ministar, naglasivši da postoji želja da se više gradi, kao i da budu zaštićeni i investitori i građani.
Kako je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Živković objasnio za „Novosti“ genezu ovog problema — konverzija je zapravo „investiciono blokirala“ mnoge lokacije.
„Naplata konverzije je, prema zvaničnim podacima, za 13 godina primene generisala ukupno oko devet i po miliona evra za Republiku Srbiju. To znači da je prihod bio nešto manje od 800.000 evra godišnje, što je za državu zanemarljivo“, rekao je Živković.
Živković je ukazao da je, zahvaljujući tome što je konverzija bila uslov za dobijanje građevinskih dozvola, ona zapravo blokirala mnoge lokacije, pre svega lokacije zemljišta na kojima su preduzeća koja su stekla pravo korišćenja tog zemljišta u postupcima u kojima se govorilo u Zakonu o konverziji uz naknadu, odnosno privatizovana preduzeća, kao i nepokretnosti kupljene u izvršnom ili stečajnom postupku.
„Kada je 2014. godine izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji, uvedena je objedinjena elektronska procedura izdavanja građevinskih dozvola, i jedno usko grlo koje je postojalo u delatnosti izgradnje objekata je ‘otčepljeno’. Kao što svi možemo da vidimo, ne samo u Beogradu, od 2014. godine se gradi više nego ikada ranije“, naveo je Živković.
On je dodao da smo polako došli u fazu u kojoj su te lokacije odnosno zemljišta koja su bila relativno čista sa tačke gledišta mogućnosti njihovog razvijanja, to jest izgradnje objekata u skladu sa urbanističkim planovima, polako već izgrađena i da sada dolaze na red druge vrste investicija.
Izgradnja je jedna od najvažnijih delatnosti na kojoj počiva rast našeg BDP-a, jer za sobom vuče niz drugih delatnosti, istakao je profesor Živković i dodao da je upravo iz ovog razloga naročito važno ukidanje naknade za konverziju nakon 14 godina.
Kako je ukazao, smisao ukidanja naknade za konverziju je u tome što će ona omogućiti da mnoge lokacije koje su sada „zaključane“, odnosno neisplative, postanu isplative za delatnosti izgradnje.
„Na taj način kroz svega nekoliko značajnijih investicija, pošto se u postupku izgradnje plaća i naknada onoga ko legalno gradi i dobija građevinsku dozvolu, država će prihodovati naknadu veću od ukupnog prihoda koje je za proteklih 13 godina imala od postupka konverzije. To je pre svega važno jer će se na ovaj način otključati lokacije za ozbiljne kompanije, što će dalje podstaknuti razvoj građevinske delatnosti, a dalje i čitavu ekonomiju zemlje“, kazao je Živković.