Urednica portala Energija Balkana za Sputnjik objašnjava da je to jedini način da Evropaska unija dođe do tog energenta pošto je odlučila da obustavi uvoz ruskog prirodnog gasa.
Ovih dana šef diplomatije EU Žozep Borelj se pohvalio da je EU ruski gas svela na svega šest odsto od ukupno uvezenog, umesto ranijih 40 procenata. Pride je, više brinući rusku brigu nego evrpsku, konstatovao da Rusija neće naći zamenu za evropsko tržište.
Zašto, međutim, Boreljov optimizam ne deli i direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol koji upozorava da nije vreme za slavlje i da predstojeća godina i naredna zima za Evropu neće biti nimalo laka.
U Evropu će stizati nedovoljno gasa
Putnikovićeva napominje da Borelj , gledajući na problem kroz dioptriju političkih naočara, prenebregava činjenicu da je potrošnja gasa u Evropi bila 15 odsto manja, da je američki utečnjeni plaćala četiri puta skuplje od njegove cene u SAD, da je zbog neisplative proizvodnje i skupih energenata već počelo evidentiranje odlaska firmi u stečaj.
Da je nestašica energenata sledeće zime sasvim moguća upozorio je Birol, ističući da relativno malo tečnog prirodnog gasa (LNG) stiže na tržište. On očekuje da ove godine tržištu bude dodatno isporučeno 23 milijarde kubnih metara LNG, ali i napominje da će samo sa malim jačanjem ekonomije, Kina verovatno "progutati" 80 odsto tog dodatnog gasa.
Prvi čovek Međunarodne agencije za energetiku podseća da se evropskim zemljama ove zime posrećilo, jer je ona bila blaga i ublažila potrošnju, dok je ekonomska slabost u Kini dovela do prvog pada u potrošnji u prethodnih 40 godina u toj zemlji. On, međutim, ocenjuje da će to biti promenjeno sa ublažavanjem antkovid mera u drugoj ekonomiji sveta što će dovesati do rasta proizvodnje u Kini i veće potrošnje energenata.
Moraće da plate više od Kine
Putnikovićeva podseća da je Kina kao najveći potrošač LNG-a, utečnjeni gas uvek plaćala više.
Na pitanje može li Evropa i kako da dođe do LNG, naša sagovornica nema dilemu:
„Pa jedino da plate više od Kine i ostalih kupaca. Moraju se takmičiti. Ono što bude utečnjenog gasa u tankerima može će stići do Evrope ako ona ponudi veću cenu. Podsetila bih da se tek jesenas otkrilo da gas kupljen negde u inostranstvu Kina preprodaje evropskim kupcima. Kada se približavala zima Peking je doneo odluku da se prestaje sa tim reeksportom utečnjenog gasa. Znači, Evropa ima mogućnost da ponudi više novca, pa da privuče prodavce.“
Naša sagovornica, međutim, napominje da bi se Evropa čak i u toj situaciji suočila sa ograničenim kapacitetima prijema utečnjenog gasa. Ona podseća da su ukupni svetski kapaciteti za utečnjavanje prirodnog gasa 500 milijardi kubnih metara godišnje, maltene onoliko koliko iznosi godišnja potrošnja gasa u Evropi.
Rusija četvrti izvoznik TNG-a u svetu
Dodaje, takođe, da je tu zanimljiva situacija utoliko što je prošle godine Rusija izbila na četvrto mesto kao izvoznik utečnjenog gasa koja ubrzano gradi i postrojenja za LNG i tankere, ne samo za gas nego i naftu. To, po njenoj oceni, ukazuje da će sa Rusijom i dalje morati da se sarađuje.
„Imamo situaciju da se najavljuje gas iz Alžira za evropske zemlje, a onda se negde u nekoj od poslednjih rečenica saopštenja iz evropskih vlada provuče činjenica da će to početi da se realizuje od 2026. godine. Znači to nije sutra, to nije grejna sezoni 2023-2024. A Katar je rekao da ne može bez gasa da ostavimo svoje verne dosadašnje kupce", podseća urednica Energije Balkana.
Na pitanje kakva je budućnost Evrope u slučaju istrajavanja na sadašnjoj politici sa energentima ona podseća da je po pitanju nafte postignut dogovor u okviru OPEK-a plus, da kontrolišu cenu nafte i plasman na globalno tržište da ne bi došlo do velikih oscilacija.
Male firme u velikom problemu
„Skup gas je već doveo male evropske firme do velikih problema. Iseljavaju se čitave proizvodnje. Amerika zove evropske kompanije da otvore pogone u SAD i nude im jeftine energente. Znači ono što su nekada imali u Evropi kroz gasovode, naftovode iz Rusije, sada im nudi Amerika. U tom slučaju će u Evropi veliki broj ljudi ostati bez posla, i sigurno će puno koštati da se neki pogoni naprave preko okeana“, napominje Putnikovićeva.
Pitanje je, ističe ona, koliko će godina trebati evropskoj privredi da se izvuče iz dubioze u koju je počela da upada.
O kakvom pristupu evropskih zvaničnika je reč, ona je ilustrovala informacijom da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da treba sačekati sa pravljenjem revizije pravila za trgovinu električnom energijom do evropskih izbora 2024. godine.
„Znači ova garnitura evropskih političara u Briselu zaista ima tešku situaciju, ali nije baš pokazala brigu prema građanima koje predstavlja. Pitanje je hoće li nove garniture nastaviti sa ovom politikom sankcija prema ruskim energentima ili će shvatiti da je za građane Evrope, za privredu Evrope, mnogo bolje da imaju jeftiniji gas, jeftiniju naftu, sigurnije snabdevanje dizelom“, istakla je naša sagovornica.
Šta može Srbija
Na pitanje šta Srbija može da očekuje u takvim okolnostima, Putnikovićeva kaže da je dobro što je ruski gas Turskim, odnosno Balkanskim tokom preko Bugarske funkcionisao neometano. Bugari se, kaže, sada hvale da su ugovorili milijardu kubnih metara gasa iz Azerbejdžana i taj gas mnogi u Evropi priželjkuju, ali tamo se ne proizvodi dovoljno gasa, a nema ni gasovoda kojim bi on mogao da stigne u Evropu. Po njenoj oceni, dobro je što Srbija pravi gasnu konekciju sa Bugarskom, Niš-Dimitrovgrad-Sofija, što će se povezati na budući gasni terminal kod Aleksandrupolisa blizu grčko-turske granice u Egejskom moru.
Po njenoj oceni to je sve, ipak, na dugom štapu u odnosu na ono što sada imamo i nikako ne treba da ispustimo mogućnost da imamo ruski gas preko Turskog toka. Ono što je neophodno za stabilno snabdevanje je da se što pre počne sa gradnjom nekog novog gasnog skladišta kako bismo imali više gasa u rezervi, zaključila je sagovornica Sputnjika.