Ministarka poljoprivrede podsetila je da je juče održan sastanak gde su za jednim stolom u Vladi Srbije prvi put sedeli predstavnici od primarnog proizvođača, prerađivača do trgovinskih lanaca.
„Ovakvi sastanci su odlična prilika da se čujemo. Država se ozbiljno i odgovorno ponela u 2022. godini, koja je bila ekonomski nepredvidiva. Sada imamo veliku tržišnu borbu, koja se ogleda u svim segmentima. Ovde je eskalirala. Imamo puno problema. Počeli su u 2022. zbog toga što je država zamrzla cenu mleka zbog građana, mleko proizvedeno u Srbiji je izvezeno, onda smo bili prinuđeni da ga uvozimo, došlo do povećanog uvoza mleka, mlekare imaju zalihe, naši proizvođači imaju mleko, njima se spušta cena - to su neke stvari o kojima smo juče razgovarali“, rekla je Tanaskovićeva za RTS.
Ona napominje da se čulo puno saveta i problema tako da će država odgovorno pristupiti tome.
„Preuzeli smo na sebe da to iskontrolišemo. Prelevmani su teška mera jer mi smo evropski orijentisana država otvorenog tržišta i to treba odbraniti, ali je situacija da mi moramo da branimo svoje tržište koje je poremećeno“, istakla je Tanaskovićeva.
Imate proizvođača koji imaju mleko, a nemaju kome da ga daju u otkup jer su mlekare pune zaliha i to mora da se reši, dodaje ministarka poljoprivrede.
Šta kažu mlekari
Prema njenim rečima, mlekari su pokazali konstruktivan pristup.
„Smatram da to jeste način kako da prevaziđemo probleme. Prvi put se sistemski bavimo rešenjem problema. Kada dođe neko i kaže - dajte mi pare, to nije rešenje, hajde da vidimo gde su konkretni problemi. To je dobar pristup ako hoćemo da popravimo stočarstvo“, ukazuje Tanaskovićeva.
Ona kaže da u državnoj kasi ima para.
„Povećali smo subvenciju po litri mleka sa 10 na 15 dinara, to je ukupno uvećanje na godišnjem nivou od 4 milijarde, povećali smo subvenciju po grlu, sa 25 na 30.000 dinara, što je oko 2 milijarde ukupan izdatak koji je veći u odnosu na prethodnu godinu“, rekla je ona.
O novoj meri za povećanje stočnog fonda
„Predsednik je pričao nedavno da hoćemo, u smislu povećanja stočnog fonda, da idemo sa finansiranjem 50 odsto kupovine novih steonih junica. Na razgovorima koje sam u proteklom periodu imala sa proizvođačima, neki od njih smatraju da bi bolja i efikasnija mera bila da one proizvođače koji zadrže žensko tele finansiramo u četiri kvartala po 25.000 dinara, što smo rekli - neka bude opciono“, objasnila je ministarka.
Prema njenim rečima, to je ostalo da se formalizuje kroz uredbu.
Govoreći o najavi protesta i blokade puteva onih koji su nezadovoljni rešenjem, ministarka ističe da je to minoran broj ljudi koji je konstantno „antiprotivan“ i nema želju da se dogovori.
„Kada ste na svakom sastanku i kada vam ništa ne valja, to je politika - to nije konstruktivno rešenje problema u poljoprivredi. Ako smo hteli da se bavimo problemima u poljoprivredi, ne možemo doći i reći - ja hoću sa 10 na 20 i neću više ništa drugo, sistemski se vrlo konstruktivno rešava“, podvlači Tanaskovićeva.
Prvi put su, dodaje, učesnici sastanka imali priliku da kažu onima koji su njihovi partneri u poslu, poput „Imleka“, šta ih muči.
Prelevman je sistemsko rešenje da se stabilizuje tržište. Ne možete tražiti sa 10 na 20 dinara, to državu košta 8 milijardi, šta smo time uradili, mlekare i dalje imaju viška na zalihama, napominje Tanaskovićeva i dodaje da je većina za stolom razumna i većina je razumela da su ovo sistemska rešenja.
Plan isplate subvencija
Ministarka Tanasković je rekla da je organska proizvodnja dobila novac, a do kraja februara dobiće ga u celosti.
„Onda ide isplata genetike u prvoj nedelji marta, u drugoj nedelji marta plaćamo subvenciju za tov i voće, u trećoj nedelji marta - vinarijama i destilerijama i na kraju, u poslednjoj nedelji marta, platićemo primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju i time završavamo do 25. marta“, zaključila je ministarka poljoprivrede.