Borgud je od rane mladosti pokazao ogroman talenat kako za muziku, tako i za vožnju, a po mnogima jedan od najluđih i najživopisnijih vozača u istoriji „najbržeg cirkusa na svetu“ uspeo je da ostvari naizgled nemoguće – u isto vreme je i vozio u F1 karavanu, i svirao sa Abom.
Upravo mu je prijateljstvo sa Bjornom Ulveusom, osnivačem grupe ABBA, omogućilo da se u 34. godini, kao tada već veteran moto-sporta, domogne Formule jedan, ali svoj dvogodišnji boravak u ovom takmičenju nije okončao bez „praska“.
Naime, iako dočekan uz potcenjivanje, Borgud je uspeo da u krajnje nekompetitivnom bolidu ATS-a na čuvenom Silverstonu 1981. godine osvoji fantastično šesto mesto i jedan bod. No, to je bilo sve za tu sezonu, ali je njegov dalji nastup u bolidu ovog nemačkog tima protekao bezuspešno.
Ipak, nastup na Velikoj nagradi Velike Britanije bio je dovoljno dobar da mu donese poziv Kena Tirela, vlasnika ekipe Tirel koja se takmičila od 1958. do 1998. godine. Ipak, u njoj se zadržao samo tri trke pre nego što je usledio rastanak jer se navodno „nije snašao u novom timu“.
Razlog za to se verovatno krije u nameri Borguda da žonglira karijerama, i da se istovremeno uz borbu za što bolji plasman u Formuli jedan bavi sviranjem.
Nakon što je napustio Tirel, trkao se tek povremeno pre nego što je za volanom kamiona postao jedan od najboljih u ovom sportu, osvajavši titule u Diviziji 2 i Diviziji 3 Evropskog šampionata u trkanju kamiona.
Takođe, ostaće zabeleženo i da je 1979. godine na Prvenstvu Evrope zauzeo treće mesto iza kasnijeg šampiona F1 Alana Prosta i Majkla Blikemolena.