Tanaskovićeva je rekla za Tanjug da je na sastanku razgovarano o mogućnost ili kupovine novih stelnih junica koje biti refundirane do 50 odsto plaćene cene ili da će biti subvencionisana ženska telad, kvartalno, odnosno na godišnjem nivou u iznosu od 100.000 dinara.
"Pored 15 dinara po litri mleka, mi ćemo ići sa povećanjem subvencija po grlu sa 25 na 30.000 dinara. A daćemo alternativnu mogućnost ili kupovine novih stelnih junica koje ćemo refundirati 50 odsto cene koja je plaćena ili ćemo ići na subvenciju ženske teladi kvartalno odnosno na godišnjem nivou od 100.000 dinara", rekla je ministarka.
Dodaje da je ključ u kontroli i organizaciji sistema, koji će fukcionisati i u kome će otkupna cena mleka zavisiti od kvaliteta.
"Mi sada pravimo sistem kako bi pronašli možda neke koji su nevidljivi u lancu. Da suzimo mogućnost manipulacije. Da se ne desi da i jedan poljoprivredni proizvođač daje mleko u otkup za 38 dinara, što smo mogli da čujemo, a neko prodaje za 74-75 dinara", objašnjava Tanasković.
Tanasković je naglasila da je na današnjem sastanku postalo jasno da minimalna otkupna cena od 80 dinara po litru mleka nije realna.
"Kada pričamo uopšte o minimalnoj ceni kao takvoj, ona ne može da se uvede u zakonski okvir. Mi smo sada ovde pričali o nekoj preporučenoj ceni koja bi trebalo da se gleda na kvartalnom nivou, šta sa njom može da se uradi, kako se pomera evropko tržište... I premijerka je naglasila, a što zapravo i jeste, da ne možete u zakon uvesti minimalnu cenu ni za jedan poljoprivredni proizvod", navela je Tanaskovićeva.
Dodaje da se otkupna cena mleka u ovom trenutku kreće između 60 i 65 dinara, zavisno od toga kakav vam je kvalitet mleka i kakvu imate razvijenu farmu i mnogih drugih parametara koji ulaze u cenu koštanja proizvodnje.
Ističe da Imlek, kao najveći otkupljivač mleka, navodi da po litru mleka plaća 71 dinar, i da kada na tu cenu dodate premiju dobijete 86 dinara.
"To je daleko od male otkupne cene i definitino su proizvođači sa tim zadovoljni. Njih više brine da to ne krene u sunovrat. Dosta mleka je uvezeno, mleko u Evropi je dosta jeftinije nego što je naša otkupna cena. Oni se više plaše toga. Tako da to je nešto na čemu ćemo zajedno svi u lancu da radimo da do toga ne dođe i da zaštitimo naše primarne poljoprivredne proizvođače", rekla je Tanaskovićeva.
Kako je navela, država je ranije reagovala kako bi ograničila uvoz u cilju zaštite domaće proizvodnje.
Dodaje da su današnjem sastanku prvi put bili zajedno u vladi predstavnici mlekara i primarni proizvođači mleka, kao i predstavnici trgovinskih lanaca.
"Ono što je bitno je da znamo ko su sve učesnici u lancu kako bi svakog učesnika uveli u sistem. To je ono čime ćemo sad intenzivno kao država da se bavimo. Svako je izneo svoje probleme koji su doveli do ovde gde smo sada. Pre svega, proizvođači se žale na prekomerni uvoz koji je bio u prethodnom periodu", rekla je Tanaskovićeva.
Navela je da je jako bitno to je da "Al Dahra" saopštila da oni neće zatvarati svoje farme, već da će uvećavati broj.
"I mislim da smo otvorili, šta je to što u ovom trenutku mlekare mogu da plate u smislu otkupne cene mleka, koliko zaliha imaju i šta sa njima može da se uradi", rekla je ministarka i dodala da je na sastanku otvoren niz pitanja kako bi u lancu bili rešeni svi problemi.
Kazala je da će sastanci tog tipa postati redovni na otprilike kvartalnom nivou.