„Potpuno je jasno da volje da se konflikt završi nema na strani Kijeva i Zapada“, rekao je Bocan-Harčenko u razgovoru za Tanjug povodom godišnjice sukoba i ocenio da se na Srbiju zbog principijelnog stava da Rusiji ne uvede sankcije vrši „neviđen pritisak“.
Zapad bi da priča sa Beogradom samo o Kosovu i sankcijama Rusiji
Na pitanje kako vidi to koliko je na spoljnopolitičku poziciju Srbije uticao stav da Moskvi ne uvede sankcije, podseća da je Srbija bila izložena stalnim pritiscima još od kraja 80-ih.
„Sada je taj pritisak u porastu, neviđen pritisak zbog principijelnog stava i izdržljivosti koju Srbija i predsednik Srbije pokazuje, i mi to razumemo“, rekao je on.
Situacija je kako kaže postala još teža za Srbiju koja je u februaru 2022. usvojila stav da ne pristaje na sankcije.
„Zapad traži da se Srbija pridruži sankcijama ili kako kažu spoljnoj politici EU, ponavljaju da od toga zavisi evropski put, taj položaj je veoma težak“, kazao je on.
Dodao je da je želja Zapada da priča sa Beogradom samo o dve stvari - sankcijama protiv Rusije i Kosovu, a traže ustupke od Srbije.
Na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije kaže da se nada da će Srbija ostati i dalje posvećena stavu po pitanju sankcija, što Rusija veoma ceni.
Taj Zapad sad usvaja novi paket sankcija Rusiji, a bilo je oko 14.000 sankcija, što je presedan u istoriji, rekao je Bocan-Harčenko.
Za godinu dana u saradnji sa Srbijom bile su kako kaže stvorene prepreke, ali se ona uglavnom odvijala na zadovoljavajući način.
„Očekujem da nastavimo bilateralnu saradnju“, kazao je ambasador.
Nisam stekao utisak da Vučić nagoveštava sankcije
Na pitanje kako vidi izjave srpskih zvaničnika koji pominju eventualno uvođenje sankcija, kaže da uvek polaze od realnosti, poštujući svaku izjavu.
„Predsednik Vučić je rekao da ne isključuje tu mogućnost, ali navodi da aktuelni stav odgovara nacionalnom interesu“, kazao je ambasador i ocenio da takve izjave pokazuju da Vučić ništa ne krije, da otvoreno pokazuje zabrinutost, pre svega zbog pritisaka.
„Ali nisam stekao utisak da je ta izjava nagoveštaj sankcija koje mogu uslediti uskoro“, naveo je Bocan-Harčenko.
Na pitanje da li možemo biti uvereni da Moskva neće menjati stav po pitanju nezavisnosti tzv. Kosova, kaže „apsolutno“.
„Stav je u sklopu naših bratskih odnosa, a drugo je da je Rusija posvećena međunarodnom pravu i smatra da je Rezolucija 1244 SB UN temelj za rešavanje kosovskog pitanja“, naveo je ambasador Ruske Federacije.
Kaže da je ruski stav o nepriznanju tzv. Kosova principijelan.
„Tu se ništa ne menja, nastavlja se naša saradnja oko Kosova u međunarodnim institucijama, pre svega u Savetu bezbednosti UN čija je Rusija stalna članica“.
Rusija je za pregovore o sukobu u Ukrajini
Ambasador je rekao da nema nikakvih promena i u odnosu na ciljeve koje je ruski predsednik postavio kada je pre godinu dana pokrenuta specijalna vojna operacija, tako da će svi zadaci biti ispunjeni na dostojanstven način.
Na ocenu da se čini da na obe strane nedostaje volja za pokretanjem pregovora i postizanjem sporazuma, Bocan-Harčenko navodi da je Rusija od samog početka bila za pregovore, a da je Ukrajina preko noći odustala od platforme razmatrane u Istanbulu u proleće 2022.
O odnosu Ukrajine prema pregovorima, kako kaže, najbolje govori to što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao naredbu koja zabranjuje razgovore.
„U svakom slučaju do sada nismo čuli nikakve ozbiljne ponude za rešenje sukoba“, rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je za mir potrebna politička volja Zapada i Kijeva, što je konstatovano i na sastancima visokih ruskih zvaničnika sa kineskim diplomatom Vang Jiem u Moskvi.
Za mirovni predlog Zelenskog rekao je da nije realan i prihvatljiv ni za početak nekih ozbiljnijih razgovora.
„U Istanbulu smo imali nacrt, ali je kijevski režim preko noći odustao, jer mu je Zapad naložio da dalje ne pregovara, uz obećanje da će mu povećati isporuku oružja. Zato rat tako dugo traje“, rekao je on i podsetio da je Turska odigrala dosta dobro posredničku ulogu.
Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014.
Na pitanje kakva je situacija danas u Rusiji, godinu dana kasnije, kaže da u Rusiji ima razumevanja za ciljeve specijalne vojne operacije, za situaciju kada predsednik Rusije nije imao drugu mogućnost osim korišćenja snage da zaštiti interese ruskog naroda, što sled događaja potvrđuje.
„Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014, krvavim državnim udarom, a traje duže od osam godina tokom kojih je Rusija dosledno i istrajno tražila mirovno rešenje, na osnovu Minskih sporazuma“, rekao je on.
Naveo je da je bilo puno laži od strane Zapada i režima u Kijevu i da je Angela Merkel, kako je podsetio, priznala da je za njih to bila diplomatska igra koja bi Kijevu dala mogućnost da pripremi svoju vojsku za dalje osvajanje Donbasa.
Ukrajinci su, kako je dodao, suprotno svim ugovorima naglo pojačali bombardovanje Donbasa još 17. februara 2022.
Ruska privreda je u nekim sferama postala efikasnija, uprkos sankcijama
Naglasio je da u Rusiji vlada jedinstvo vojske i naroda, privreda je u razvoju, posebno odbrambena, a nema štete ni u socijalnoj sferi u koju su uključena četiri nova subjekta Federacije.
„Najavljivali su da će ruska ekonomija biti uništena odmah nakon prvog paketa sankcija, a ona je u nekim sferama postala još efikasnija“, naveo je ambasador.
Na pitanje da li su očekivali da će operacija trajati ovoliko i koliko smo daleko od njenog okončanja, kaže da vremenskih okvira nije bilo i da se ne bavi nagađanjima.
Cilj isporuka oružja Kijevu – nastavak sukoba i slabljenje Rusije
Na pitanje kako vidi sled događaja u Ukrajini i predviđanja stručnjaka da će uslediti i ukrajinska i ruska ofanziva, kaže da postoje planovi koje znaju samo vrhovni komandant i Ministarstvo odbrane i Generalštab.
„Najvažniji razlog zašto sve traje duže su isporuke naoružanja SAD, Nemačke i niza drugih zapadnih zemalja, a njima je cilj nastavak sukoba i slabljenje Rusije“, rekao je ambasador.
Sve se, kaže, radi na osnovu planova, ruska vojska će ići korak po korak. Već su oslobođene velike teritorije, obnavlja se infrastruktura, uključujući i socijalnu.
Na pitanje koliko građana Rusije živi u Srbiji i da li je zadovoljan njihovim položajem, kaže da su procene oko 150.000, ali da tačnih podataka nema, i dodaje da su uslovi u Srbiji povoljni za život i poslovanje.