Arheolozi sada smatraju da se zapravo radi o prvom poznatom seksualnom pomagalu otkrivenom u Rimskom carstvu, koje je pronađeno u jarku utvrđenja na ivici tadašnjeg carstva.
Bilo da se radi o tučku oblika penisa u erekciji, statueti koja je dodirivana za sreću ili seksualnom pomagalu, jedno je sigurno - definitivno nije alat za popravljanje čarapa, kako je zaveden 1992. godine.
„Moram da priznam da je vrlo jasno da se radi o penisu. Ne znam ko ga je zaveo u katalog, ali možda je bila u pitanju sramota ili je mislio da se Rimljani nisu bavili time“, kaže arheolog Rob Kolins sa Univerziteta u Njukaslu.
Rimljani su vrlo često koristili falus i svojim dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim prikazima u mozaicima, freskama, ukrasima, medaljonima i statuama.
Falus iz Vindolande je dugačak 16 centimetara, ali istraživači smatraju da je bio duži jer je drvo sklono da se tokom vremena smanji i iskrivi.
Stručnjaci sa Univerziteta u Njukaslu i Dablinu su ga detaljno proučili i zaključili da se, u najmanju ruku, radi o prvom poznatom primerku drvenog falusa u prirodnoj veličini otkrivenog bilo gde u rimskom svetu.
„Najčešće u arheologiji kada pronađemo predmet možemo da zaključimo za šta se koristio. Ovoga puta to nije bio slučaj. Raspravljali smo o njemu dosta. Mogu reći da smo imali zanimljive diskusije“, ističe arheolog.
Drevni predmeti falusnog oblika su često korišćeni i kao amajlije protiv zla, mada su analize pokazale da ovaj ima veoma uglačane ivice, što znači da je korišćen dosta.
Arheolozi su, u studiji objavljenoj u časopisu Antiquity, predstavili tri teorije.
Prva teorija je da je korišćen u seksualne svrhe. To ne mora nužno da znači da je bio igračka:
„Nekada dildoi nisu korišćeni za zadovoljstvo, već i kao predmeti za mučenje. Nadamo se da je ovo prvo. Ako je to zaista bila njegova funkcija, onda je ovo prvi rimski dildo otkriven u arheologiji. Znamo iz poezije i umetnosti da su ih Grci i Rimljani koristili, ali do sada nismo našli primerke“, navodi Kolins.
Druge dve teorije nisu preterano zanimljive – da se radi o tučku, koji je korišćen da usitni kosmetičke i medicinske sastojke, odnosno da je u stvari bio deo statue koju bi prolaznici dodirnuli za sreću.
„Ono što ga čini prvim jeste što nije mali, minijaturni falus. Prirodne je veličine, takođe je važan jer je od drveta koje najčešće ne može da izdrži ovoliko dugo vremena“, ističe Kolins, prenosi RTS.