U Sjedinjenim Državama, Američko društvo za reproduktivnu medicinu ovu proceduru je odobrilo 2012. godine ženama koje su trebale da prime terapije protiv raka koje bi mogle da utiču nepovoljno na njihovu plodnost. Dve godine kasnije, nakon što su se pojavila uverljiva istraživanja o bezbednosti i efikasnosti prakse, Američko društvo za reproduktivnu medicinu (ASRM) dalo je zeleno svetlo zamrzavanju jajnih ćelija i drugim ženama. Od tada je ova opcija sve popularnija među ženama koje odlažu rađanje iz ličnih razloga.
Trenutno postoje dva vodeća razloga zbog kojih žene zamrzavaju svoje jajne ćelije.
Prvi su medicinski razlozi, kao što su hemoterapija ili radioterapija - koji mogu da oštete jajne ćelije - ili operacija uklanjanja jajnika. Dugi razlog je lične prirode, odnosno - jajne ćelije zamrzavaju žene koje se iz bilo kog ličnog razloga nisu ostvarile kao majke, ali to planiraju, i zbog toga čuvaju svoje jajne ćelije kako bi ih iskoristile u budućnosti.
Prema Američkom koledžu akušera i ginekologa, plodnost žene (definisana kao sposobnost žene da zatrudni) dostiže vrhunac između njenih kasnih tinejdžerskih i kasnih dvadesetih godina. Od 30. godine plodnost žene počinje da opada, a posle 35. stopa pada se ubrzava, zbog čega neki stručnjaci kažu da je idealno vreme za zamrzavanje jajnih ćelija pre 35. godine.
Kako izgleda proces
Kada žena odluči da zamrzne svoje jajne ćelije, prvi koraci su vaginalni ultrazvuk, da bi se procenila količina jajnih ćelija i merenje nivoa hormona.
Jajne ćelije se čuvaju u jajnicima i oslobađaju se samo uz odgovarajuću hormonsku stimulaciju. Dakle, lekar uzima uzorak krvi i testira tri ključna hormona: folikulostimulišući hormon (FSH), koji pokreće rast folikula jajnika pre ovulacije; estradiol, koji se uglavnom proizvodi u jajnicima i odražava njihovu funkciju i kvalitet jajnih ćelija; i antimilerov hormon, koji je povezan sa brojem jajnih ćelija u jajnicima.
Žene koje se odluče na ovaj korak treba da znaju da proces ne prolazi bez poteškoća
© Fotolia / Pix4U
Na osnovu nivoa ovih hormona, lekar izračunava potencijal plodnosti žene i određuje odgovarajuću dozu lekova za stimulaciju jajnika.
Zatim, počevši od drugog dana menstruacije, žena sama sebi daje injekcije hormona tokom 10 do 12 dana kako bi izazvala sazrevanje grupe jajnih ćelija u jajnicima. Za to vreme, ženi se radi ultrazvuk karlice i testovi krvi na svaka dva do tri dana kako bi se pratio njen odgovor na hormone.
Obično, nakon osam do 14 dana, daje se „injekcija okidač“ humanog horionskog gonadotropina koji pomaže jajnim ćelijama da završe proces sazrevanja. Oko 36 sati kasnije, žena ide na operaciju koja se radi pod anestezijom, a tokom koje se igla vođena ultrazvukom ubacuje kroz vaginu u jajnike kako bi se aspirirala jajašca (10 ili više). Jaja se zatim brzo zamrzavaju i čuvaju na -196 stepeni Celzijusa.
Proces ne prolazi bez poteškoća. Tokom celomesečnog procesa, žena može da oseća umor ili nadutost i/ili da ima glavobolje ili promene raspoloženja, čak i dve nedelje nakon uzimanja jajnih ćelija, kaže endokrinolog Sara Kaskante, koja se specijalizovala za reprodukciju i neplodnost u „NYU Langone Fertility Center“.
Cena
Još jedna neprijatnija činjenica kada je reč o zamrzavanju jajnih ćelija je cena. Recimo, u Španiji, socijalno osiguranje ovaj tretman pokriva samo ženama koje su zbog bolesti pretrpele gubitak fertilne sposobnosti. Pored toga, zahteva se da žena ispunjava niz uslova (starost, dokaz o nemogućnosti začeća, nerađanje...) zbog čega se mnoge žene odlučuju za odlazak u privatnu kliniku, gde ova procedura košta između 2.000 i 4.000 evra.
Kada žena odluči da iskoristi jajne ćelije koje je prethodno zamrznula, one moraju da se odmrznu i oplode spermom u laboratorijskoj posudi, što je postupak poznat kao vantelesna oplodnja. Tri do pet dana nakon oplodnje, embrion se prenosi u matericu žene. Ako žena zamrzne svoje jajne ćelije u 34. godini, šansa da zatrudi će biti kao da ima 34. godine, bez obzira na to koliko trenutno ima, kaže Kaskanteova.
Ali žene se često ne vraćaju po svoje zamrznute jajne ćelije. Rezultati više studija objavljenih u „Reproductive Biology and Endocrinology“ tokom 2022. godine, pokazali su da je 40 odsto žena koje su zamrznule svoje jajane ćelije iz ličnih razloga i manje od 10 odsto onih koje su to učinile iz medicinskih razloga, iskoristilo svoje zamrznute jajne ćelije.
„Mnoge žene koje zamrznu svoje jajne ćelije nikada ih ne iskoriste, bilo zato što su zatrudnele prirodnim putem ili zato što odluče da ne žele da imaju decu“, kaže Kaskanteova.
Zablude o zamrzavanju
Kao i oko mnogih aspekata plodnosti, nije neuobičajeno da ljudi imaju pogrešne predstave o zamrzavanju jajnih ćelija.
Neke žene ne shvataju, na primer, da im „zamrzavanje jajnih ćelija ne garantuje da će imati bebu, ali garantuje mogućnost da imaju bebu“, kaže Džozef Hil, specijalista sa „Fertility Centers of New England“.
„Možda ne shvataju koliko koraka treba da preduzmu. Na sreću, sa najnovijom metodom zamrzavanja — vitrifikacijom, tehnikom ultra brzog hlađenja koja sprečava stvaranje štetnih kristala leda — jajne ćelije imaju veću stopu preživljavanja nego kod ranijih metoda“, primećuje Hil, prenosi „Nacionalna geografija“.
Kada dođe vreme da se iskoriste, jajne ćelije moraju da se odmrznu, oplode, a zatim stave i razviju u proširenu blastocistu spremnu za prenos u matericu, objašnjava Hilova. Problemi mogu da se pojave u bilo kojoj fazi procesa, zbog čega stručnjaci preporučuju da žene zamrznu veći broj jajnih ćelija. Tako će imati više izbora.
„Postoji habanje na svakom koraku“, kaže ginekolog Amanda Adelaj, koja se specijalizovala u oblasti fertiliteta, na Univerzitetu u Čikagu. „Za svako, da tako kažem, buduće dete, morate da zamrznete između 15 i 20 jajnih ćelija“.
Još jedna uobičajena zabluda je briga žena da će proces zamrzavanja jajnih ćelija dugoročno negativno uticati na njihovu plodnost, ali to nije tačno, kažu stručnjaci.
„Žena neće u budućnosti imati manje jajnih ćelija jer uzmemo i zamrzavamo one koje bi svakako bile neoplođene tog meseca, a onda otišle kroz menstruaciju“, objašnjava Adelajeva.
Ovo se dešava zbog biološki programirane ćelijske smrti koja je inherentan deo ljudske funkcije jajnika.
Kada je idealno vreme
Smatra se da je pre 35. godine optimalno vreme za zamrzavanje jajnih ćelija, jer su tada jajne ćelije žene obično zdravije i jajnici bolje reaguju na stimulaciju.
„Odluka zavisi od rezerve u jajnicima svake žene“, kaže Adelajeva. „Nakon 40. godine zamrzavanje je manje korisno jer je udeo hromozomski normalnih jajnih ćelija manji“.
Prilikom odlučivanja kada će zamrznuti jajne ćelije, važno je da žene razmisle o tome koliko dece žele da imaju i kada žele da počnu da pokušavaju da zatrudne, kaže Adelajeva.
„Ako želite više od jednog deteta, bolje je zamrznuti ćelije sa 30 godina. Ipak“, dodaje, „ne možete povući crtu i reći sa sigurnošću kada je pravo vreme za to“.
Istraživanja predlažu, međutim, da žene koje zamrznu jajne ćelije pre 34. godine imaju najveće šanse (preko 74 odsto) da rode bebu. Što žena ima više godina kada zamrzne jajne ćelije, to su joj manje šanse.
Studija Kaskanteove i njenih kolega, objavljena u izdanju časopisa „Fertilitet i sterilnost“ 2022. godine, otkrila je da je stopa nataliteta među ženama koje su odlučile da zamrznu svoje jajne ćelije za kasniju upotrebu iznosila ukupno 39 odsto; među ženama koje su zamrznule jajne ćelije pre 38. godine natalitet je bio preko 50 odsto.
Ukratko, „zamrzavanje jajnih ćelija nudi ženama mogućnost da odlože rađanje uz očuvanje svoje plodnosti“, kaže Kaskanteova i poručuje. „To vam zapravo omogućava da jednog dana same sebi budete donor jajnih ćelija“.