Od tročlane delegacije koja je predstavljala Prištinu reč je imao tokom rasprave samo Afrim Murati ispred odeljenja za eksproprijaciju koji je tokom govora pominjao razne primere širom Kosova i Metohije u kojima su, u ranijoj eksproprijaciji, građeni lokalni i auto-putevi, škole i zdravstvene ustanove, ali ni u jednom primeru nije naveo da je zemljište eksproprisano za izgradnju policijske ili vojne baze iako su građani insistirali baš na tom odgovoru.
Afrim Murati, predstavnik vlasti u Priptini na javnoj raspravi u Leposaviću
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Po završetku rasprave bivši gradonačelnik opštine Leposavić Zoran Todić nije krio razočaranje jer su građani ostali uskraćeni za brojne odgovore a od delegacije iz Prištine nisu ništa dobili kao odgovor na njihova pitanja.
„Iako smo svi svedoci i dobili smo informaciju i informisani smo od strane pripadnika kosovske policijske službe još 1. februara, da namera vlade iz Prištine jeste da se vrši eksproprijacija zarad izgradnje baze granične policije kako su tada nama rekli. Bila su postavljena konkretna i jasna pitanja, ali na žalost ljudi koji su došli da održe ovu javnu raspravu nisu dali odgovore i sve vreme su obmanjivali prisutne u skupštinskoj sali“, rekao je Todić.
On je napomenuo da je podneta tužba i da će nastaviti da se bore pravno i svim ostalim demokratskim sredstvima da bi sačuvali imovinu koja je u privatnoj i društvenoj svojini i, kako je rekao, da „jednostavno ne bi dozvolili da se na teritoriji opštine gradi još jedna baza za policijske potrebe, Kosovske policijske službe“.
„Meštani su već petnaest dana na protestu, nastavljaju svoja dežurstva sve do povlačenja teških građevinskih mašina koje se trenutno nalaze u blizini ovih parcela koje su predmet eksproprijacije“, rekao je Todić.
Učesnici na javnoj raspravi u Leposaviću
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pravni zastupnik meštana čije su parcele uzurpirane Nebojša Vlajić rekao je da ovako veliku zainteresovanost meštana centralne vlasti ne mogu da ignorišu.
„Saznali smo da ono što je ranije bila tajna, da je tajna i dalje. Da vlada ne želi da kaže šta na toj parceli želi da gradi, iako je bilo upućeno najmanje pedeset pitanja vrlo direktnih. Šta smo mi još saznali - to je da narod iz sela Dren i Lešak zaista pokazuje veliku zainteresovanost za svoje parcele i da želi da učestvuje u ovakvom jednom postupku. Priština je puno pogrešila što do sada građanima nije dala nikakva prava, a mislim da to od ovog trenutka mora da se ispravi, a učešće građana u ovom postupku pokazuje njihovu želju i njihovo neodstupanje i želju da brane svoju imovinu. Mora da se promeni stanje. Ja ne mogu da zamislim bilo koju vlast koja će ignorisati ovakav glas naroda“, kazao je Vlajić.
Zoran Todić na javnoj raspravi u Leposaviću
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Advokat Predrag Miljković, koji je u više navrata od predstavnika iz Prištine tražio konkretan odgovor šta će se graditi na imanjima meštana koji su podneli tužbu, kaže da odgovora nije bilo, a da odgovor da se tu gradi put nije logičan s obzirom na površinu zemljišta i njen geografski položaj.
„Direktor kancelarije za eksproprijacije više puta je rekao da je rasprava bila plodna, po meni ovo nije bila rasprava, ovo je bila jednostrana ulica. Mi smo postavljali direktna, konkretna pitanja on je davao odgovore koji nisu imali smisla. Tumačio nam je zakon, čitao nam je nekakve norme, pričao nam o nekakvim primerima ranijih eksproprijacija, a usput ako sagledamo te primere tih eksproprijacija ranijih, možemo videti da se eksproprijacija može itekako sprovesti u skladu sa zakonom, da se zna šta se ekspropriše, koji je to javni interes koji preovlađuje nad privatnim interesom. Međutim kada se ta eksproprijacija radi recimo u Prištini ili Prizrenu, onda znamo, ali kada je u Leposaviću i u Drenu onda je, kako sam malo pre rekao, kao lutrija. Mi ne znamo šta ćemo dobiti tu, fabriku, bazu, put, ništa optički kabl, kako je on to danas nešto navodio nekakve primere. Obdanište na 83 hektara, geografske celine koja nema smisla ikakvog. Govorio je da će tu biti neko proširenje puta, kakvo proširenje puta, kog puta, gde taj put vodi, gde ide, gde dolazi, nema nikakvog smisla apsolutno“, rekao je Miljković po završetku rasprave.