Diplomata je, komentarišući situaciju na KiM, dodao da je „Bondstil“ svojevremeno otvoren pod paravanom međunarodnih mirovnih napora u kontekstu ispunjenja Rezolucije 1244.
Pilipson je istakao i da su navodi o formiranju ruske vojne baze na Kosovu beskrupulozne spekulacije, koje Rusija ne želi da podrži.
Koordinisani potezi na međunarodnoj sceni
Prema njegovim rečima, Rusija na stalnoj osnovi sarađuje sa srpskim partnerima o kosovskoj problematici, pri čemu se koordinišu koraci na međunarodnim platformama.
„Zalažemo se za to da Beograd i Priština dostignu uzajamno prihvatljivo rešenje na osnovu Rezolucije 1244, koje mora da odobri SB UN. Alternative međunarodnom pravu i odlukama SB UN o Kosovu ne postoje“, poručio je diplomata.
Prethodno je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko istakao da je pravedno i održivo rešenje u dijalogu Beograda i Prištine moguće samo u okviru međunarodnog prava, na osnovu Rezolucije 1244 SB UN.
Proterivanje diplomata na savesti crnogorskih vlasti
Zvaničnik je prokomentarisao i činjenicu da je Crna Gora prošle godine proterala veliki broj ruskih diplomata, usled čega je ozbiljno otežan rad diplomatske misije.
On je precizirao da je Podgorica proglasila personama non grata ukupno 12 ruskih diplomata i da je to mnogo, kao i da se crnogorske vlasti uopšte nisu potrudile da formulišu konkretna obrazloženja.
„Očigledno je da su tamo želeli da demonstriraju odanost Zapadu u borbi protiv mitske pretnje iz pravca Rusije, uključivši se u kolektivan ‘lov na veštice’, pod izgovorom dešavanja u Ukrajini“, naglasio je on.
Diplomata je zaključio da ovu temu ostavljaju na savesti crnogorskim vlastima.
Pilipson je podvukao da su se posledice te odluke odmah pojavile i da bi obnavljanje normalnog funkcionisanja ruske ambasade išlo u korist interesa kako ruskih, tako i crnogorskih građana.