U Prištini je u toku skupštinsko zasedanje na kom se raspravlja o dijalogu Beograda i Prištine a najveća rasprava se vodi o predlogu koji su iznele Francuska i Nemačka a koji je podršala Evropska unija.
Kurti je istakao da je smernice o ovom predlogu dobio od Miroslava Lajčaka Ii ovaj predlog podržan od strane međunarodnih izaslanika.
“Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta blizak formatu ,uzmi ili ostavi’ i da se neće moći otvarati ili pregovarati o njemu. Njihov stav je bio da je čitav diplomatski i politički aparat zemalja iz kojih dolaze stavljen u podršku članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i ne mogu očekivati 'ne' od Kosova jer bismo ušli na put konfrontacije sa njima“, rekao je Kurti.
On je napomenuo da je svim učesnicima dijaloga, uključujući i Žozepa Borelja i Aleksandra Vučića, jasno stavio do znanja da Kosovo ne prihvata dijalog ukoliko on ne uključuje međusobno priznanje.
„Strateški pristup Vlade Kosova u suočavanju sa dijalogom sa Srbijom uz pomoć EU izgrađen je na osnovu dva početna cilja, prvo, prestanak prakse uključivanja u bilo koje potencijalno sporno pitanje između strana u dijalogu. Naš stav je bio da su maksimalno o čemu se moglo razgovarati u Briselu primenjivost postojećih pitanja (onih koji su potpisani pre našeg dolaska u vladu). Drugo, otvaranje poglavlja pregovaračkog procesa za izgradnju dobrosusedskih odnosa”, rekao je Kurti.
Kurti je sporazum iz 2013. nazvao presedanom, a dodoa je da je na sastanku, u avgustu prošle godine, visoki predstavnik Žozep Borelj uokvirio sve ključne tačke.
„Prvi put je odlučeno da se opšti okvir, odnosno onaj koji reguliše odnose Kosova i Srbije, međunarodno uključi u format dijaloga u Briselu. Sastanak je očigledno bio direktan rezultat pritiska naše vlade da se dijalog premesti u fazu međunarodnog regulisanja Kosova i Srbije usredsređenog na međusobno priznanje. Na sastanku 18. avgusta jasno sam stavio do znanja Borelju i Vučiću da Kosovo više neće prihvatati dijalog koji ne obuhvata konačni dogovor o međusobnom priznanju”, objasnio je on.
Još jednom je podsetio da se Zajednica srpskih opština može razmatrati samo ako se ispuni šest tačaka koje je ranije izneo.
“Nakon Lajčakove posete 6. februara, nakon što sam razjasnio neke elemente, potvrdio sam mu da je predlog EU dobra osnova i solidna platforma za dalje. Prihvatanje glavnog dokumenta ne dovodi u pitanje pregovore o planu implementacije. Na osnovu toga, ističem, prvo, prihvatanje glavnog predloga predstavlja ozbiljan napredak u međunarodnim odnosima sa Srbijom, jer predviđda da dve države koje jedna drugoj priznaju de fakto državnost, a prihvatanje glavnog plana nema veze sa ZSO, s obzirom da se u celini odnosi na sporazume Brisela, ZSO se može razmatrati ako se ispuni šest tačaka koje sam izneo“, izložio je Kurti.