Na današnji dan, 11. februara 1943. godine Josif Staljin je potpisao rešenje Državnog komiteta za odbranu o početku rada na stvaranju nuklearnog oružja u Sovjetskom Savezu.
„Danas je naš zadatak da nastavljamo da uvećavamo to jedinstveno nasleđe. Nuklearni štit i mač su bili i ostali glavni geopolitički argumenti Rusije. Glavni, ali ne i jedini“, rekao je Mironov.
Kako je istakao, sovjetski nuklearni projekat bio je „poslednja velika bitka Drugog svetskog rata i prva velika konfrontacija 'Hladnom ratu'“.
Tada se, po rečima Mironova, bila nadvila opasnost jer je potencijalni agresor imao „strašno“ oružje za masovno uništenje koje SSSR nije imao.
„Tačno četiri godine – od trenutka američkog bombardovanja Hirošime i Nagasakija u avgustu 1945. godine do prvog testiranja sovjetske nuklearne bombe kod Semipalatinska u avgustu 1949. godine zemlja je bila praktično bespomoćna“, rekao je on.
Po mišljenju Mironova, „Amerikanci su se metodično pripremali za napad, bez imalo sumnje u to da Rusija, razorena ratom, neće moći da u skorije vreme reši tako veliki zadatak kao što je pravljenje nuklearnog oružja“ pošto je to zahtevalo troškove i uvođenje naprednih tehnologija u raznim sferama.
„Međutim, pogrešno su procenili. Nuklearni program je u mnogo narednih godina bio pokretač i za nauku i za industriju SSSR-a“, konstatovao je političar.