Priča o grupi Fedajn je počela sedamdesetih godina prošlog veka, a za svoje ime je uzela naziv političke organizacije koju su u prošlim vremenima formirali Italijani sa juga i imigranti iz severne Afrike koji su živeli u predgrađima Rome.
Naziv proizilazi iz imena za iranske gerilske borce, nema ekvivalent u italijanskom jeziku i bio je veoma čudan za tamošnju javnost, ali je kasnije sve postalo mnogo jasnije – navijači su uzeli učešće u socijalističkom političkom pokretu.
Ideja se brzo proširila kroz radničku klasu u Rimu, čime su navukli gnev antikomunističkih snaga, naročito lokalnih rivala, navijača drugog rimskog kluba, Lacija.
Fedajn se identifikovao sa politikom Jasera Arafata, a vremenom se grupa utopila u veliku grupaciju navijača Rome pod jedinstvenim imenom Komando ultra kurva sud, ali je Fedajn ostao noseća formacija, naročito zbog sukoba sa simpatizerima Lacija.
Grupa se razdvojila na dve 1987. nakon prelaska bivšeg igrača Lacija Lionela Manfredonije u Romu, što je smatrano nemogućim potezom, ali takav stav nije bio jedinstven u velikoj grupi navijača Rome, koji su se te godine i međusobno sukobljavali.
Nekoliko godina kasnije grupe su se ujedinile, a svoj prvi veliki javni istup imali su 1993. godine, kada je iz Crvene zvezde u Romu stigao Siniša Mihajlović.
Komunistički inspirisana navijačka grupa je dočekala na zub izjavu Mihajlovića da mu je drago što gotovo deli prezime sa četničkim vođom Dražom Mihailovićem, upućivane su mu čak i pretnje smrću, posle čega je nedavno preminuli legendarni fudbaler prešao u Sampdoriju.
Grupa Fedajn je nastavila da postoji, 2001. godine je gotovo prekinula svoje aktivnosti, ostavši samo na zastavama na stadionu Rome, a veliki udar bila je i smrt jednog od lidera Alesandra Marčionija, posle čega je ostala samo legenda.
I zastave – koje su oteli navijači Crvene zvezde, u nedavnom sukobu u Rimu.