Kada je u pitanju učestalost policističnih jajnika osoba sa insulinskom rezistencijom, on kaže da je učestalost kod devojaka velika, te da ima do 24 odsto takvih slučajeva.
„Preterano dijagnostikovanje je nepotrebno pošto lekari koji se bave ovom problematikom znaju da je u osnovi insulinska rezistencija stanje na navou tkiva u organizmu, koje se ne može tumačiti na osnovu laboratorije, i koja se ne mora lečiti ukoliko ne postoje pravi klinički problemi“, rekao je on za Tanjug.
Macut dalje kaže da je nepotrebno svakoj mladoj osobi davati preparate za insulinsku rezistenciju, već je da je potrebno odabrati određeni lek za određenu kategoriju pacijenta i problem koji ona ima.
Ogvovarajući na pitanje o uhranjenosti kao predispoziciji za dobijanje bolesti, Macut je rekao da devojke koje su normalno uhranjene, relativno tanke, u osnovi mogu imati neku insulinsku rezistenciju koja im neće puno škoditi.
On je istakao da je promena načina života izuzetno bitna kada su u pitanju ove stvare.
„Unošenje puno ugljeno-hidratnih jedinica koje su brzo apsorbujuće je pogubno, i to je preventivni rad, te je potrebno skretati pažnju o tome na nivou primarne zdravstvene zaštite“, rekao je endokrinolog.
On kaže da nije potrebno da se svako izgladnjuje, ali uvesti neku fizičku aktivnost, prema njegovim rečima, preko je potrebno.
Kada su u pitanju rizične godine, Macut kaže da se prvi simptomi najčeće pojavljuje u adolescenciji kada kreće prvi menstrualni ciklus.
„Nećemo odmah proglasiti da trinaestegodišnja devojka ima poremećaj ciklusa, već je potrebno da prođe neko vreme da bi smo ustanovili taj problem. Sa maljavošću i aknama u periodu adolescencije počinje i gojaznost. Kasnije, u reproduktivnom dobu između 15 i 50 godine postoji mogućnost od endokrinoloških problema, vezanih za višak kilograma koji bi povećali mogućnost od dobijanja infarkta“, smatra on.
Objašnjavajući probleme sa kašnjenjem menopauze, Macura kaže da studije govore da će devojke koje su imale policistične jajnike u adolescenciji možda ući u menopauzu sa zakašnjenjem.
„U kasnijim godinama, devojke koje imaju policistične jajnike i insulinsku rezinstenciju imaće ozbiljnije probleme u menopauzi ili u periodu ka menopauzi nego one koje nisu imale policistične jajnike. Žene sa takvim problemima teže ostaju trudne“, istakao je Macut.
On je poručio da su roditelji tih mladih osoba veoma zabrinuti i da je jako bitna podrška unutar porodice.
To nisu fatalne bolesti ali one pre svega ostavljaju trag na psihi devojaka, zaključio je Macut.