Perla napravljena od čistog zlata otkrivena je tokom projekta u Nacionalnom parku Emek curim, saopštila je Uprava za antikvitete.
Pronađena je u prljavštini koja je uklonjena sa grandioznog rimskog objekta otkrivenog u iskopavanju Hodočasničkog puta. Napravljena je jedinstvenom tehnikom koja je zahtevala delikatnu izradu kako bi se na desetine sićušnih kuglica spojile u oblik prstena.
Zlatni predmeti su retkost
Nalaz ima jedinstven značaj zbog opšteg nedostatka zlatnih predmeta pronađenih u arheološkim iskopavanjima i zato što je jedinstvena i složena tehnika korišćena za njihovu izradu učinila perle ovog stila neuobičajenim. Tehnika najverovatnije potiče iz Mesopotamije, gde je bila poznata pre otprilike 4.500 godina.
Perlu je pronašao osamnaestogodišnji volonter nacionalne službe Halel Fejdman.
„Izlio sam kantu na sito i počeo da perem materijal koji je donet sa iskopina u Davidovom gradu. A onda sam video nešto sjajno u uglu sita – drugačije – što inače ne vidim. Odmah sam prišao arheologu i on mi je potvrdio da sam našao zlatnu perlu. Svi su ovde bili veoma uzbuđeni.“, rekao je Fejdman.
Stručnjak za drevni nakit u Upravi za antikvitete Amir Golani rekao je da je tokom svih godina koje je proveo u arheologiji pronašao zlato možda jednom ili dvaput, tako da je pronalaženje zlatnog nakita nešto veoma, veoma posebno. On je istakao da je perla, koja je preživela neoštećena, verovatno samo mali deo ogrlice ili narukvice koja je uključivala dodatne perle.
„Ko god je mogao da priušti ovakav komad napravljen od zlata bio je imućna osoba sa bogatstvom“, naveo je Golani, piše „Jerusalim post“.
Najzanimljiviji aspekt perle je „jedinstvena i složena metoda proizvodnje“, objasnio je on.
„Potrebno je dobro razumevanje materijala i njihovih svojstava, kao i kontrola nad toplotom, kako bi se s jedne strane zalemile male kuglice i stvorio sićušni prsten, a istovremeno sprečilo pregrevanje koje može dovesti do toga da sve zlato rastopi“, istakao je on.
Samo profesionalni majstor mogao bi da proizvede takvu perlu, što je još jedan razlog što ovo otkriće ima veliku vrednost, rekao je Golani.
Upotreba jedinstvene tehnike proizvodnje izvan Izraela, zajedno sa upotrebom zlata u stvaranju ove perle, govori o bogatstvu njenog vlasnika. Moguće je da je perla nastala u drugoj oblasti i da je stigla do Davidovog grada usled trgovinskih odnosa između Jerusalima i drugih regiona u to vreme.
Druga teorija je da je perla bila poklon koji je poslat stanovniku Jerusalima, ili da je verovatno zbog svoje jedinstvene prirode, perla prenošena u porodici sa jedne generacije na drugu kao nasledstvo.
„Perla je nastala u grandioznoj strukturi koja je duga najmanje 25 metara. Struktura je izgrađena na putu hodočašća u Davidovom gradu, u stilu koji karakteriše visokokvalitetne zgrade. O bogatstvu stanara zgrade svedoče dodatni nalazi koji su u njoj otkriveni, poput uvezenih glinenih posuda i ukrašenog mozaičkog poda“, rekli su direktori iskopavanja Šlomo Grinberg i Ari Levi.
Arheolozi su objasnili da je moguće da je perla nastala u periodu koji prethodi izgradnji strukture u kojoj je pronađena. Međutim, razumno je pretpostaviti da su ljudi koji su živeli u objektu koristili perlu koje je možda slučajno izgubljena kada je ogrlica pukla.
Nekoliko sličnih srebrnih perli koje datiraju sa kraja perioda Prvog hrama pre 2.500 godina pronađeno je u grobnim pećinama tokom iskopavanja nedaleko od Davidovog grada.
Do danas je u Izraelu pronađeno samo nekoliko desetina zlatnih perli. Nacionalni park Emek curim radi cele godine i tokom godina je otkrio brojne nalaze iz različitih perioda u istoriji Jerusalima, uključujući retke nakit, novčiće i delove grnčarije.
„Iako je reč o malom otkriću, upravo lični, svakodnevni predmeti uspevaju da nas dodirnu i povežu više od bilo čega drugog, direktno, sa određenom osobom. Čak i sa današnjom naprednom tehnologijom, stvaranje nečega ovakvog bi bilo veoma složeno. Pažljivo ispitivanje ovog predmeta ispunjava dubokim osećajem divljenja prema tehničkoj veštini i sposobnosti onih koji su došli pre nas pre mnogo vekova“, rekao je direktor Uprave za antikvitete Eli Eskusido.