Bocan-Harčenko je kazao da je razumeo da francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja kakav jeste nije prihvatljiv za Srbiju, jer predviđa neprotivljenje Srbije da takozvano Kosovo postane član svih međunarodnih organizacija.
"Za razliku od Rezolucije 1244 SB UN, francusko-nemački plan nije osnov za dugoročno rešenje pitanja Kosova i Metohije. I ovaj plan, kao i svi prethodni, predviđa jednostrane ustupke Beograda, pre svega da 'Kosovo' postane član svih međunarodnih institucija i Ujedinjenih nacija. Francusko-nemački plan u suštini predstavlja međunarodno priznanje nezavisnosti 'Kosova'. Zapad otvoreno insistira da Beograd mora da prizna nezavisnost 'Kosova'", ocenio je Bocan-Harčenko.
Upitan da prokomentariše stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će učestvovati u procesu implementacije francusko-nemačkog predloga, Bocan-Harčenko je rekao da je razumeo da je Beograd samo spreman da nastavi razgovore na osnovu tog predloga.
"Mislim da su za predsednika Srbije samo neke tačke tog plana prihvatljive za razgovor i implementaciju. U svakom slučaju tačke koje predviđaju međunarodno priznanje nisu prihvatljive za Srbiju. Za Zapad je najvažnija tačka koja predviđa članstvo 'Kosova' u međunarodnim institucijama", rekao je ambasador.
Na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti (SB) sprečila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN) ukoliko predsednik Vučić prihvati sve tačke francusko-nemačkog plana, Bocan-Harčenko je rekao da će za Rusiju, kao stalnu članicu SB, biti značajan stav Beograda.
"Predsednik Vučić je na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije bio odlučan i jasan u tome da je odbio francusko-nemački plan. Ne znam zbog čega se u pojedinim medijima ističe da bi predsednik Vučić mogao da prihvati taj plan kad je rekao da je on neprihvatljiv za Beograd. Mislim da ne postoji ni najmanja verovatnoća da Srbija prihvati francusko-nemački plan", istakao je Bocan-Harčenko.
Upitan da precizira da li postoje uslovi pod kojima bi Rusija bila saglasna da tzv. Kosovo postane član UN-a, Bocan-Harčenko je rekao da Rusija ne priznaje tzv. Kosovo.
"Sada je nemoguće odgovoriti na vaše pitanje, jer niko od nas u ovom trenutku ne zna kako će se konačno rešiti kosovsko pitanje. Kosovsko pitanje biće rešeno u drugim geopolitičkim uslovima koji će nastati nakon okončanja sukoba između zajedničkog Zapada i Rusije. U sadašnjim geopolitičkim uslovima nije moguće dugoročno rešenje za neka otvorena regionalna pitanja, pa ni za Kosovo i Metohiju", naglasio je ambasador Rusije.
Dodao je da će novi geopolitički uslovi biti rezultat svih sadašnjih dešavanja na međunarodnoj sceni.
"U sukobu Zapada i Rusije, sigurno će pobediti Rusija. Rusija ne vodi rat protiv Ukrajine, već je u sukobu sa Zapadom na teritoriji Ukrajine. Od ishoda tog sukoba zavisiće evropska bezbednost u celini. Ubeđeni smo da će doći do uspostavljanja novog multipolarnog međunarodnog uređenja u kome Zapad neće imati odlučujuću ulogu. Sada Vašington preko francusko-nemačkog plana pokušava da reši kosovsko pitanje, ali u sadašnjim okolnostima to nije moguće", istakao je Bocan-Harčenko.
"Konačno rešenje kosovskog pitanja nije moguće bez podrške Saveta bezbednosti UN"
Na pitanje zbog čega se Rusija aktivnije ne uključi u rešavanje kosovskog pitanja, ruski ambasador je rekao da je Rusija od prvog dana aktivno uključena u rešavanje tog problema kao stalna članica Saveta bezbednosti.
"Zbog neprijateljskih odnosa između Rusije i Zapada, zajednički format nije moguć, ali 'Kosovo' je i dalje na dnevnom redu Saveta bezbednosti. Konačno rešenje za 'Kosovo' nije moguće bez podrške SB i to je u ovom trenutku najvažnije", ocenio je Bocan-Harčenko.
Govoreći o političkim odnosima Srbije i Rusije, Bocan-Harčenko je rekao da se ti odnosi održavaju na visokom nivou.
"Saradnja sa Srbijom napreduje u svim sferama i postoji dijalog na svim nivoima. Nama je najbitnije da Beograd nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, uprkos pritiscima Zapada. Visoko cenimo nezavisan stav Beograda po tom pitanju. Srbija je okružena članicama EU i NATO i zbog toga smo u jednom periodu imali smetnje u ekonomskoj saradnji, ali u međuvremenu su ti problemi prevaziđeni", kazao je ambasador Rusije.
Dodao je da je Rusija bila razočarana kada je Srbija glasala za rezoluciju UN-a, kojom se osuđuje specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini.
"Bez obzira na te smetnje, mi nastavljamo s razvojem dobre saradnje sa Srbijom", naglasio je Bocan-Harčenko.
Upitan da prokomentariše izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila da veze Srbije i Rusije slabe iz dana u dan, Bocan-Harčenko je rekao da to nije istina.
"Zapadne diplomate nemaju dokaze za potvrdu svojih teza kada su u pitanju rusko-srpski odnosi. Mi imamo mnogo dokaza da su naši odnosi u razvoju", rekao je ruski ambasador.
Na ocenu agencije Beta da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojim poslednjim obraćanjima javnosti nije isključio mogućnost uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, Bocan-Harčenko je kazao da Vlada Srbije i predsednik Vučić za sada imaju tvrd stav da se Rusiji ne uvode sankcije.
"Predsednik Vučić se nalazi pod velikim pritiskom zapadnih zemalja, ali za sada mi nemamo nagoveštaja da će Beograd uvesti sankcije Rusiji. Apsolutna većina srpskog naroda je protiv uvođenja sankcija, a zna se da predsednik Vučić pre svega uzima u obzir stav naroda", rekao je on.
Upitan kakav bi bio odgovor Moskve ako bi Srbija odlučila da uvede sankcije Rusiji, Bocan-Harčenko je rekao da su mnoge zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, automatski pretrpele veću ekonomsku štetu nego Rusija.
Na pitanje da li je realno da Srbija ostane neutralna u političkom smislu s obzirom na nove međunarodne okolnosti nakon izbijanja rata u Ukrajini, Bocan-Harčenko je kazao da je taj status potvrđen od strane predsednika Vučića.
"Srbija je već godinu dana neutralna u odnosu na novonastale međunarodne okolnosti i u tom statusu se dobro snašla", ocenio je ambasador.
Na ocenu agencije Beta da je, između ostalog, zbog takvog statusa zaustavljen evropski put Srbije, Bocan-Harčenko je rekao da se Srbija suočila s dva problema kada su u pitanju evrointegracije.
"Zapad ne prihvata da država koja je kandidat za članstvo u EU ima svoju spoljnu politiku. Unutar EU je jedini izuzetak Mađarska. Zapad od Srbije traži da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da normalizuje odnose s Prištinom pod zapadnim uslovima. Trenutno je za Zapad od prioritetnog značaja da Srbija uvede sankcije Rusiji, kako bi se prekinulo tradicionalno prijateljstvo između naše dve zemlje", zaključio je ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.
"Cilj Kolektivnog zapada je da rat u Ukrajini traje što duže"
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se rat u Ukrajini neće proširiti van granica te zemlje.
Bocan-Harčenko je agenciji Beta kazao da su ruski ciljevi definisani 24. februara prošle godine, i tiču se isključivo zaštite ruskog naroda na području Donbasa.
"Zapadna propaganda najavljuje širenje rata van granica Ukrajine, što se sigurno neće desiti. Rusija je morala da sprovede specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini zbog višegodišnjih bezuspešnih pokušaja da se ispoštuju Minski ugovori i neprihvatanja Zapada da se dogovori međunarodna i evropska bezbednost. U takvim uslovima Rusija i predsednik Vladimir Putin su imali samo jedno rešenje, a to je specijalna vojna operacija", rekao je ambasador.
Dodao je da su, nakon referenduma, Donjecka i Luganska narodne republike, Hersonska i Zaporoška oblasti postali deo Rusije, a da je jedini cilj Rusije denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine kako bi se zauvek otklonila pretnja za bezbednost Ruske Federacije.
"Ne postoji nikakav plan da se rat proširi izvan Ukrajine", naglasio je Bocan-Harčenko.
Na pitanje kako će Rusija reagovati na sve veću vojnu podršku Zapada Ukrajini, Bocan-Harčenko je rekao da SAD i po njihovom naređenju pojedine članice Evropske unije šalju oružje Ukrajini.
"Cilj Kolektivnog zapada je da rat u Ukrajini traje što duže. Njima do Ukrajine uopšte nije stalo, oni su otvoreno poručili da je njihov cilj uništavanje suvereniteta Rusije. Pristup Zapada je da se rat vodi do poslednjeg Ukrajinca. Oružje koje Zapad namerava da pošalje u Ukrajinu neće dramatično promeniti situaciju na terenu", rekao je ambasador.
Dodao je da će slanje nemačkih tenkova u Ukrajinu biti "moralni izazov"“ za Rusiju i ruski narod zbog iskustva iz Drugog svetskog rata.
"I do sada je Zapad slao moderno naoružanje Ukrajini, ali je veliki deo tog oružja uništen", kazao je Bocan-Harčenko.
Upitan koje su, osim ljudskih žrtava i razaranja, najveće posledice rata u Ukrajini, Bocan-Harčenko je kazao da je neodgovornim delovanjem Zapada poljuljana međunarodna bezbednost i da je od strane Zapada stvorena mogućnost širenja sukoba.
"Zapad je u aprilu prošle godine zabranio Ukrajini da s Rusijom postigne mirovni sporazum koji je već bio u pripremi. Zapadu je cilj da rat traje što duže", rekao je ambasador.
Bocan-Harčenko je procenio da je od februara 2022. godine u Srbiju došlo oko 160.000 ruskih državljana.
"Najviše naših državljana se nastanilo u Beogradu i Novom Sadu. Rusima nije bilo teško da se prilagode načinu života u Srbiji, zbog sličnog jezika, tradicije, kulture i posebno srpskog gostoprimstva", istakao je ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko.