Ukrajinski sukob postao je kamen temeljac svetske politike i imaće dalekosežne posledice. Da bi se razumelo kako će se sve ovo završiti, mora se prvo shvatiti kako je sve počelo, navodi na početku Medvedčuk.
„U lokalnim ratovima obično se koriste veoma srodni narodi pa čak i isti narod: Hrvati i Srbi, Rusi i Ukrajinci, Kinezi i Kinezi (Tajvan). Ponekad je težak zadatak da se okrenu jedni protiv drugih – više od jedne generacije Ukrajinaca su huškali protiv Rusa. Ne samo da zapadni stubovi demokratije ne primećuju sistem progona Rusa, nego ga i prećutno podstiču“, navodi Medvedčuk.
U ukrajinskom sukobu nacionalno obeležje je u potpunosti izgubilo etničko značenje i ustupilo je mesto političkom: nikoga ne interesuje razvoj ukrajinske kulture i jezika. Zapadu su, po rečima Medvedčuka, „potrebni ratnici koji su u stanju da se bore za njihove interese, odnosno za monopol na svetsko vođstvo SAD i uništavanje svih koji sumnjaju u to“.
„Svaka sumnja u pravičnost svetske dominacije SAD proglašava se za jeres, ludilo i treba strogo da se kazni. Sve se to prikriva brigom za ukrajinske interese i borbom protiv ruskih porobljivača“, objašnjava Medvedčuk.
Evropska unija, po njegovim rečima, ne želi da pusti Ukrajinu iz sfere svog uticaja jer će tada „ući u orbitu obnovljene Rusije“ i evropski mit će biti razbijen kao i američki.
„To čini pobornike tih mitova (Brisel i Vašington) saveznicima. Uništenje evropskog mita je početak raspada EU, a evropska birokratija će zauvek izgubiti svoju moć“, ocenjuje političar.
Taoci situacije
„Istorija ukrajinskog majdana pokazuje kako se pravedni i bezazleni zahtevi naroda uz pomoć manipulacije pretvore u državne udare i krvave obračune sa protivnicima“, piše Medvedčuk.
Učesnici tog događaja, kako navodi, postaju taoci situacije i primorani su da podržavaju pučiste i dalje, kao učesnici u celokupnom procesu.
Važnu ulogu u tome igra informacioni rat koji počinje „mnogo pre samih nemira“.
„Ona prodire u medije, kulturu, obrazovanje, nauku, javni život. I daleko od toga da su svi učesnici tih procesa svesni da su oruđe u tuđim rukama“, navodi Medvedčuk.
Što se tiče neonacizma, on se pojavljuje u savremenom ratu kada gube prozapadne snage, podseća političar. Na primer, čim bilo koja snaga koja nije prozapadna počne da pobeđuje i njen rejting krene da raste, prozapadne snage čine sve da je zabrane. Tako je, napominje on, krajem 2020. godine stranka „Opoziciona platforma – za život“ izbila na vrh po rejtingu, a već početkom sledeće godine njene članove su bez ikakvog pravnog osnova počeli da proganjaju, da primenjuju represije nad njima, da uvode sankcije, a kasnije je stranka, kao i mnoge snage koje nisu prozapadne – zabranjena.
Mediji koji nisu bili isključivo prozapadno orijentisani su proglašeni za propagandne i ugašeni, a novinari su etiketirani kao izdajnici, podseća Medvedčuk.
„Sve gore navedeno nije izmišljotina i nisu izolovani slučajevi, nego izgrađeni sistem pritiska koji je na sebi, na ovaj ili onaj način, osetio svaki častan građanin Ukrajine. Neonacizam je batina koju prozapadne snage izvlače kada gube. Tada u trenu pada maska demokratije i mirovnjaka i protivnika vraćaju u surovu realnost političkog kanibalizma“, objašnjava on.
Zelenski je presuda Ukrajini i EU
Ukrajinu su, po rečima Medvedčuka, bacili u vatru zbog prevelikog ega čoveka koji se dokopao vlasti.
„Radi ovacija i lepe poze Zelenski je stavio pod nož mir, legitimitet i stabilnost svoje zemlje“, konstatuje političar.
Aktuelni predsednik Ukrajine je, po njegovim rečima, izabrao da igra ulogu u tuđoj političkoj igri, ne shvatajući da je oružje u tuđem ratu.
„On je u stvari samo medijska pratnja rata, ali zapravo nema uticaja na stvarne procese bitaka. Zelenski je pretvorio svoju zemlju u bojno polje i nada se da će pobediti. On želi lično da pobedi, a zemlja je već izgubila“, ocenjuje Medvedčuk.
U početku je, po njegovim rečima, Zelenski imao podršku naroda kada je on kao „predsednik mira na izborima pobedio predsednika rata Porošenka“. Tada je imao ozbiljnu međunarodnu podršku u vidu „normandijskog formata“ koji se zalagao za realizovanje Minskih sporazuma. Međutim, Zelenski je odustao od svog stava, uništavajući dugogodišnji rad međunarodne diplomatije.
„Shvatao on to ili ne, Zelenski je peta kolona ne samo za Ukrajinu, nego i za Evropu. On je, kao čovek iz naroda, doveden na mesto predsednika i on, umesto presude svom ratoboronom prethodniku, postaje presuda za svoju zemlju. Njega, kao mladog i energičnog političara, uvode u evropsku diplomatiju, a on postaje presuda za Evropu“, ocenjuje Medvedčuk.
Šta će biti dalje?
Zelenski je, ocenjuje Medvedčuk, trebalo da radi na izgradnji nove političke arhitekture u zemlji koja bi uravnotežila interese regiona i političke ambicije vodećih stranaka, ali svakodnevnu rutinu upravljanja državom i dobrobit svoje zemlje on je zamenio za ovacije Zapada.
„Nije uspeo da uspostavi red, izdao je svoje birače i izabrao je da za probleme okrivi Rusiju, a ne sopstvenu nesposobnost. Zapadne ovacije će se brzo završiti, a ukrajinski narod će mu sve to zapamtiti“, navodi političar.
Govoreći o Evropskoj uniji, Medvedčuk konstatuje da je trenutni sukob iscrpljuje, za razliku od SAD, kojima sve ovo ide na ruku.
„Stoga je neizbežan sukob interesa SAD i EU. Zelenski, koji muze Evropu kao kravu, uskoro više neće biti Evropljanima tako drag i privlačan. Sve ovo ne može a da se ne završi izgradnjom pravednijeg sveta, novog bezbednosnog sistema, međunarodnih odnosa i trgovine, multipolarnosti i međusobnog poštovanja. Možda neki veoma 'demokratični' političari danas ne žele da uvažavaju tuđe mišljenje i tuđe interese – ali sutra će morati“, zaključuje Medvedčuk.