Lazić nam se javio ispred ruševina četiri stambene zgrade, od deset do 14 spratova, koje su „kao kule od karata pale“ i trenutno ih „kamen po kamen pretražuju spasioci da vide da li je neko ostao živ“. U pomoć Adani došle su spasilačke ekipe iz Španije, tako da danas i desetine Španaca „pretražuju gomile šuta“.
Prethodna noć je protekla u seriji manjih potresa, i što je iznenađujuće, ljudi su uglavnom mirni, ne paniče ali su veoma unesrećeni i zabrinuti, pre svega zbog očekivanja novih potresa, kojih je u prethodnom danu bilo čak 66.
„Misle da ovo nije bio jedini zemljotres nego da će uslediti novi. Da li za sat-dva, dan-dva ili za godinu-dve, ne zna se, ali čini se izvesnim da je ovo postao novi epicentar zemljotresa, ne jednog nego mnogih.“
Stanovništvo Adane se ne evakuiše u druge krajeve Turske, ali postoji prihvatni centar za direktno pogođene zemljotresom. Pošto je dvadesetak zgrada sravnjeno sa zemljom, za ljude koji su živeli u njima podignuti su šatori i sve to izgleda kao neka vrsta izbegličkog kampa. Ostali pokušavaju da nastave svoj život i pomognu unesrećenima.
„Začuđujuće je sa koliko mira i spokoja čak i ovako tešku situaciju prihvataju i nekako izlaze na kraj. Naravno, na mestu gde se nalaze 'izbeglički' šatori video sam žene koje padaju u nesvest ali to je zato što su upravo saznale da im je neko poginuo ili očekuju da im se iz gomila šuta izvuku sinovi ili kćeri, članovi porodice, živi ili mrtvi. Ali, nažalost, velika je verovatnoća da će jako mali broj preživelih izaći iz ruševina.“
U prihvatnim centrima ima dovoljno hrane, vode i sredstava za higijenu, naravno ima i pomalo oskudice, ali Turska je veoma organizovana država i dala je svoj maksimum da na najbolji mogući način sanira štetu.
Lazić smatra da je situacija u Siriji gora nego u Turskoj jer su zgrade lošije građene pa je sigurno i šteta veća, broj poginulih je sigurno veoma visok, spasilačkih ekipa ima drastično manje zbog političkog stanja i rata koji još uvek traje.