SRBIJA

Srbi neće sankcije Rusiji ni ulazak u NATO ni po koju cenu: „Šokantno“ istraživanje zapadne agencije

Istraživanje britansko-američke organizacije „Henri Džekson sosajati“ „šokiralo“ je i „zapanjilo“ Zapad, pokazavši da Srbi ni po koju cenu neće da Srbija uvede sankcije Rusiji, da uđe u NATO, ali ni da se odreknu tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom.
Sputnik
Protiv uvođenja sankcija Rusiji i usklađivanja sa EU po tom pitanju izjasnilo se 78,7 odsto građana Srbije, dok je za 12,1 odsto, pokazalo je istraživanje organizacije „Henri Džekson sosajati“.

Srbi neće sankcije Rusiji ni po koju cenu

Kako se navodi u njihovom istraživanju, uprkos pritiscima iz EU na Srbiju, građani naše zemlje, njih 53,3 odsto, žele da ostanu neutralni u odnosu na sukob u Ukrajini. Da bi Srbija trebalo da podrži Rusiju smatra 35,8 odsto ispitanika, za podršku Ukrajini izjasnilo se 4,4 odsto, a bez odgovora je 6,5 odsto.
Posebno „zapanjujuće“ za zapadne istraživače je šta bi građani Srbije uradili u slučaju primene sistema „štap/šargarepa“ iz EU.
Tako je postavljeno pitanje da li uvesti sankcije Rusiji ako EU uradi nešto od sledećeg:
1.
Ako ubrza ulazak Srbije u EU: Protiv sankcija u tom slučaju je 80,7 odsto, za 6,4, neodlučno 14,7.
2.
Ako Zapad obezbedi Srbiji značajnu finansijsku pomoć: Protiv 78,5, za 9,5, neodlučno 12
3.
Ako Zapad prestane da pritiska Srbiju da prizna tzv. Kosovo: Protiv 74,3, za 13,6, neodlučno 12,1
Nisu ponuđene samo ove šargarepe, već slede i štapovi, ali su i tu rezultati „zapanjujući“.
1.
Ako Zapad zapreti sankcijama Srbiji: Protiv sankcija Rusiji 69,9 odsto, za 17,4 odsto, neodlučno 12,6
2.
Ako EU zapreti vraćanjem viza: Protiv 76,6, za sankcije 12,6, neodlučno 10,8
3.
Ako EU zapreti ukidanjem fondova: Protiv 76, za12,4, neodlučno 11,7
4.
Ako Zapad zapreti povlačenjem investicija: Protiv 72,7, za 15,1, neodlučno 12,3
5.
Ako Zapad zapreti sankcijama srpskim sportistima: Protiv 78, za 8,9, neodlučno 13,2 odsto.
Rezultati istraživanja britansko-američke organizacije "Henri Džekson" o tome da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji
Pored toga, usledio je još jedan „šokantan“ rezultat. Naime, čak 52,3 odsto ispitanika u Srbiji smatra da Rusija nije kriva za sukob u Ukrajini, 32,9 smatra da jeste, a 14,9 je neodlučno. Sa druge strane, Ukrajinu za sukob krivi 66,3 odsto ispitanika u Srbiji, dok 13,9 odsto kaže da nije kriva. Najveći „uspeh“, ipak, u ovom segmentu ostvarili su SAD i NATO, za koje 82,4, odnosno 84,8 odsto ispitanika u Srbiji kaže da su krivi za sukob u Ukrajini.

Protiv ulaska u NATO skoro 80 odsto

Istraživači ove organizacije pitali su građane Srbije i kako bi se izjasnili da sutra bude održan referendum za ulazak naše zemlje u EU: definitivno protiv je 31,6 odsto, verovatno protiv 12,7, verovatno za ulazak 23 odsto, definitivno za ulazak 15,1, ne bi glasalo 7,1, dok ne zna 10,4 odsto.
Na potencijalnom referendumu za ulazak Srbije u NATO, ponovo „zapanjujući“ rezultat: Definitivno protiv je 63,4 odsto, verovatno protiv 15,7 odsto, verovatno za ulazak u NATO 5,1, a definitivno za ulazak „ogromnih“ 1,2 odsto.
Kada je u pitanju oslanjanje na velike zemlje u međunarodnoj politici, 54,1 odsto ispitanika u Srbiji je da to bude Rusija, 22,6 EU, 1,2 SAD, 9,7 Kina, 0,6 Velika Britanija, 1,7 Francuska.
U istraživanju se zaključuje da bi restriktivne mere prema Srbiji mogle da naprave dva problema: Prvo, ne bi značile sigurno da bi Srbija uvela sankcije Rusiji, već bi možda, umesto toga, mogla još više da se distancira od EU; Drugo, čak i da Srbija uvede sankcije, građani Srbije bi se još više udaljili od Zapada.

Alternativni pristup - EU da uplati građanima novac

Ova organizacija zato predlaže „alternativni“ pristup: direktne novčane pomoći građanima Srbije zbog povećanih računa za energente, na njihove lične bankarske račune, kao i promena tona zapadnih zvaničnika u odnosu prema Srbiji, pozivajući ih da se ugledaju na ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovu posetu Hramu Svetog Save tokom boravka u Beogradu.
Rezultate istraživanja komentarisala je za beogradske medije Helena Ivanov, jedan od autora istraživanja, ocenjujući da su oni logični i to iz nekoliko razloga.
„Istraživanjem smo ustanovili da je ideja da Rusiji ne treba uvoditi sankcije, da treba održavati dobre odnose sa Rusijom, uglavnom zasnovana na jednom velikom razočarenju u Zapad i zapadne zemlje“, izjavila je Helena Ivanov, gostujući na TV „Nova“.
Ona je navela da su dalja istraživanja o tome šta srpske građane frustrira kada je u pitanju Zapad, pokazala da je nekoliko faktora ključno.
„Prva stvar je nasleđe 90-ih godina, a pogotovu bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Kada smo pitali građane zašto misle da su odnosi sa EU lošiji nego što su bili, jedan od glavnih faktora bio je upravo taj što je EU podržala NATO bombardovanje. Druga stvar je odnos prema Kosovu, gde kao što svi znaju Rusija nije priznala Kosovo kao nezavisnu zemlju, pa se u tom smislu građani ove zemlje osećaju da Rusija stoji na njihovoj strani, dok Zapad, pak, to ne čini“, navela je Helena Ivanov.
Treća stvar je proces pristupanja EU, gde veliki broj građana prosto više ne veruje, a sve manji broj želi da pristupi Evropskoj uniji, jer imaju osećaj da ih Unija ucenjuje, ukazala je ona.
Inače, ova organizacija, čije je sedište u Londonu, kao jedan od glavnih ciljeva na svom sajtu navodi promovisanje „liberalne demokratije koja treba da bude primer celom svetu“ i „podrška snažnoj vojsci Velike Britanije, SAD, EU i drugih demokratskih sila“.
Ta organizacija baštini tradiciju Henrija Džeksona, dugogodišnjeg američkog senatora, koji je poznat i kao jastreb Demokrata, gorljivi zagovornik Vijetnamskog rata i osoba blisko povezana sa vojnom industrijom.
SRBIJA
Srbija definitivno uvodi sankcije Rusiji – do kukovog leta
Komentar