O događajima od pre dve decenije za Sputnjik govori Haled el Dauri koji je bio jedan od važnih zvaničnika u američkom odeljenju iračke Obaveštajne službe uoči američke invazije na Irak.
– U događajima od 5. februara 2003. mnogi vide početak realizacije američkog plana za uništenje Iraka. Kako biste okarakterisali ove događaje?
To je nesumnjivo bio crni dan za irački narod. Ali, koliko nam je poznato iz presretnutih dokumenata, SAD su počele da prave plan za invaziju na Irak još 1988. godine, nekoliko meseci nakon završetka iransko-iračkog rata. Amerikancima jednostavno nije odgovarala ozbiljna vojna moć Iraka koju su imali nakon završetka rata i to što Sadam Husein nije želeo da uništi irački sistem balističkih raketa. Stvorili su povod za invaziju i ona se dogodila.
– Ispostavlja se da je govor Kolina Pauela sa epruvetom 5. februara 2003. godine u SB UN bio vrhunac američke zavere protiv Iraka?
Baš tako. Do tada je u Irak dolazilo nekoliko inspekcija UN. Kasnije se ispostavilo da su oni predavali sve neophodne podatke za pripremu falsifikata sa epruvetom i naknadnu invaziju. I to ih nisu predavali samo SAD, nego i Velikoj Britaniji. Međutim, argumenti Amerikanaca nisu ubedili čitav niz arapskih zemalja. Njima je poverovao samo Zapad. Ali na toj sednici SB UN nije postignuta rezolucija o uvođenju vojske u Irak. Definitivno se ispostavilo da je taj dan bio tačka bez povratka.
– Poznato je da je neki špijun iz Iraka preneo Nemačkoj informacije o nekakvim laboratorijama za proizvodnju biološkog oružja. Šta možete reći o tom slučaju?
Činjenica je da nemačka obaveštajna služba nije baš verovala rečima El Džanabija kojeg su prethodno vrbovali. Međutim, oni su preneli tu informaciju Amerikancima – našli su pogodan izgovor za invaziju. El Džanabi se vratio u Irak nakon rata i javno je priznao da su svi podaci koje je tada preneo bili plod njegove mašte i da nisu odgovarali stvarnosti. To je bilo 2011. godine. U svakom slučaju ne može se tvrditi da je Irak uništila laž El Džanabija – njega je iskoristio Zapad.
– Jasno je da su optužbe Kolina Pauela bile laž. A šta je sa izjavama britanske strane?
Laži Tonija Blera, tadašnjeg britanskog premijera, nisu ništa manje užasavajuće. On je rekao da je Irak u stanju da u roku od 40 minuta pripremi svoje rakete sa hemijskim i biološkim bojevim glavama i da izvede napad na London. On je otvoreno lagao i zastrašivao svoje sugrađane kako bi opravdao predstojeću okupaciju. Na kraju krajeva, Bler je bio ulizivački sledbenik Vašingtona, ali je i sam bio zainteresovan da umeša prste u Iraku. Samo je iznenađujuće kako podanici Velike Britanije ni godinama kasnije nisu ništa shvatili.
– Da li je Savet bezbednosti UN mogao nekako da spreči okupaciju Iraka?
Ne, SAD su bile mnogo snažnije i imale su veću težinu u odlučivanju. Čim su SAD priznale da su uvele trupe u Irak i da kontrolišu čitavu njegovu teritoriju, Savet bezbednosti UN je počeo da analizira novonastalu situaciju i poslao je svog izaslanika u Irak. Ali šta je on mogao da uradi tamo protiv Amerikanaca? Naravno, ništa, samo je stvarao privid mirotvorstva.
– Da li je okupacija Iraka postala prvi simbol unipolarnog sveta i hegemonije SAD?
Ako se osvrnemo na parole koje je tada izneo američki državni sekretar („novi Bliski istok“, na primer), to je upravo ono što su planirali da demonstriraju. Invazija na Irak bila je prvi korak u demonstriranju nezadržive i nekažnjive politike Sjedinjenih Američkih Država. Sledeći korak je trebalo da bude podela Sirije, a onda i drugih zemalja u regionu. Kada je boravak američkih trupa u Iraku postao prilično skup, počeli su da puštaju u zemlju teroriste i da pripremaju temelj za veliki kolaps. A onda su počeli da govore da je Irak leglo terorizma. Međutim, sami Amerikanci su učinili sve da se to dogodi.
– Kakve je koristi Amerika imala od invazije na Irak?
Amerika je najavila svoje povlačenje iz Iraka 2011. godine usled velikih gubitaka koje je pretrpela tokom iračkog otpora. Ipak, pod njenim uticajem ostale su sve političke elite: ispostavilo se da je okupacija gotova, ali protektorat nije. SAD i dalje zarađuju od preprodaje iračke. Njima ne odgovara rastući uticaj Irana u zemlji jer na nas gledaju kao na svoju koloniju. Ali oni ovde nisu dobrodošli: Iračani sa svih govornica poručuju da je Amerika počinila nepromišljen čin i da je uništila suverenitet Iraka.