Ovo mogu da kažem samo za ruski medij: Profesor Kavčić ekskluzivno o odnosu SAD prema Ukrajini

Dobitnik Ninove nagrade za ličnost godine, vrednog priznanja inspirisanog društvenim aktivizmom, dodaje da ne razume zašto se Amerika, zemlja u čijoj demokratiji i sam uživa, na globalnom planu ponaša kao imperija, ne dozvoljava slobode koje imaju njeni građani;

„U Americi vidim nešto slično onome što je Gandi video u Velikoj Britaniji i shvatio da treba da se bori protiv kolonijalizma, to je demokratsko društvo, ima slabosti, ali ja vidim tu demokratiju na delu, mi biramo ko će nam biti sudije na lokalu, ko će biti čelnici školskih uprava, sve to mi biramo i savršeno funkcioniše. Onda me strašno zaboli kad vidim da se ta zemlja, koja je toliko demokratska na unutrašnjem planu, ponaša kao imperija na spoljašnjem. To je takva suprotnost da jednostavno, ne znam kako da se postavim“, kaže Kavčić.

Ovaj profesor Karnegi Melon univerziteta u Pensilvaniji osnovao je pre dve godine Fondaciju „Alek Kavčić“ čiji je cilj besplatno obrazovanje. Novac od svog patenta uložio je u misiju, da svako dete u Srbiji dobije besplatne udžbenike.

On dodaje da demokratije nema ni u Srbiji, ali da je možda Amerika zemlja koja nam je ne dozvoljava, jer u glavama onih koji upravljaju u SAD postoje viši ciljevi, a pre svega nerazumevanje istorije.

Nove granice - siguran konflikt

Odgovarajući na konstataciju da zemlju u kojoj živi i radi ipak može da kritikuje u Srbiji, na Sputnjiku, koji je u Evropi i SAD ugušen, Kavčić kaže;

„Zamislite apsurd, da mi samo ruski medij u Srbiji dozvoli da ovakve stvari kažem. Ponekad mi nije jasno šta američka država pokušava na ovim prostorima. Toliko zanemariti njegovu istoriju, tolika povika na komunizam, kako je bio loš sistem i kazne koje mi kao narod dobijamo, patimo, zato što se Miloševiću prohtelo da malo produži socijalizam. Pritom, Amerika je sve granice koje su povukli ti komunisti zadržala i za njih se zalaže, od Balkana do Zakavkazja, a nisu povučene, kulturološki, tamo gde je trebalo da budu, gde su bile vekovima“.

Naš sagovornik dodaje da su takve granice garancija konflikata. On podseća da je samo na Balkanu formirano pet novih zemalja koje ranije nisu postojale.

„Naravno da će to da proizvede konflikt. I u Ukrajini će to proizvesti konflikt, u Gruziji, Jermeniji, to je recept za konflikte. Došli su Amerikanci i sve zataškavaju, kao da istorija više ne važi. Pa važi! Voleo bih da ovo čuje neko i od tih Amerikanaca. Ne može tako“, ističe profesor Kavčić.

Udžbenici Fondacije "Alek Kavčić"

Poziv na razum

On dodaje da je odličan primer ove teze u našem komšiluku, u Bosni i Hercegovini;

„Tolika povika na nas Srbe, kako smo Jugoslaviju držali kao hegemoni, zemlju gde se po ključu menjalo, šest naroda se postavljalo ko će upravljati, a onda dođe SAD, kaže, razvaljujte tu zemlju, ne valja da Srbi budu hegemoni. Pa onda od Bosne prave zemlju koja zapravo liči na tu Jugoslaviju koju su rušili. Jedino sada više Srbi nisu hegemoni, nego jedan drugi narod“.

Kavčić dodaje da je morao da progovori na ove teme, jer je to apel na razum u situaciji koja se redstavlja kao borba za demokratiju, a zapravo je pozadina koja se servira se kao izgovor za ono što se dešava u Ukrajini.

"Ali sila boga ne moli, ne verujem da će me neko čuti. Na američkim univerzitetima, a radio sam i na Harvardu, moguće je reći sve, ima polemike, ali pitanje je čemu služi, jer se odluke uvek donose u drugim centrima moći", kaže.

Država je na našoj strani

Ovaj filantrop za Sputnjik kaže da Ninovu nagradu za ličnost godine nije očekivao, posebno u burnoj godini sa koronom, dešavanjima u Ukrajini, a u našoj zemlji bila je i izborna, Kosovo je ponovo najaktuelnija tema.

„Zaista nisam očekivao da tema kojom se bavim, kojom se bavi Fondacija, privuče pažnju, obrazovanje je tinjajuća tema, nije akutna, nisam očekivao da će je neko primetiti. Besplatno obrazovanje je temelj modernog društva, ako ga ne obezbedimo sledećoj generaciji, nećemo biti konkurentna zemlja, nacija. Obrazovni sistem klizi, treba ga vratiti tamo gde je bio. Retka smo zemlja u Evropi u kojoj đaci ne dobijaju udžbenike od države, lokalne samouprave“.

Posle dve godine rada Fondacije, njeni besplatni udžbenici koriste se u 350 od 1200 škola u Srbiji. Borba ide sporo, jer udžbenike nije moguće brzo napisati, ali već su pokrili skoro 70 odsto knjiga za osnovnu školu, sve predmete, od prvog do petog razreda. U naredne dve godine imaće sve udžbenike za osnovno obrazovanje, a zatim prelaze na srednje škole.

Fondacija i Matematička gimnazije svake godine doniraju računare školama širom Srbije

Iza rada Fondacije „Alek Kavčić“ je puno spoticanja i deset aktuelnih tužbi, međutim, korupcija prilikom odabira i kupovine udžbenika je dokazana, u izveštaju Komisije za sprečavanje korupcije.

„Država je stala na našu stranu, državno telo izdalo je dokument koji pokazuje da je tržište neelastično, da izdavači ne ulaze u tržišnu borbu sa cenama, iste su, samo je borba ko će kojom školom da zavlada. Cene knjiga su nerealno visoke, a u izveštaju piše i koji su mehanizmi korupcije. To prija, kad neko potvrdi sve što ste pričali godinama. Svaka čast Komisiji, sad je važno šta ćemo po tom pitanju uraditi, Ministarstvo obrazovanja, ali i mi pojedinci suočeni sa potvrđenom istinom“.

Vratiti kažnjavanje

Kavčić dodaje da je obrazovanje koje se naplaćuje samo jedna segment našeg školstva koji treba menjati, prosvetni radnici nemaju motiv, nisu dobro plaćeni, više nema đaka koji žele da upišu Učiteljski, profesorske smerove na ostalim fakultetima. Ne žele da sutra rade za vrlo male plate.

Sa druge strane, obrazovanje je olako shvaćeno, nema loših đaka, odnosno ponavljača. Kavčić kaže da smo pogrešno shvatili kapitalizam, kao društvo u kome se sve može, a potpuno zaboravili na mehanizme kažnjavanja, prepisivači se množe, kao i kupci diploma.

„Kada jednom društvu oduzmete mehanizam kažnjavanja, onda dođe do samovolje. Verujte, u inostranstvu se prepisivanje kažnjava smanjenom ocenom. Prvi put kad đak prepiše smanje mu ocenu na kraju godine, pa čak ako zasluži 5, zbog prepisivanja na kraju dobije četvorku. Dugi put kad ga uhvate, ponavlja taj predmet sledeće godine. Treći put – šut iz škole“.

U protekle dve godine obišao je gotovo sve gradove u Srbiji, saradnja sa lokalnim samoupravama je sve bolja, a najbolji primer opština Šid koja novcem koji je davala za prvake sada kupuje udžbenike Fondacije za decu svih razreda.

"U ovom slučaju reč je o izuzetnom pojedincu, čoveku koji je prepoznao značaj obrazovanja, a i trudi se da u toj opštini nešto postigne. Nisam to uradio ja, niti Fondacija, na ideju su došli roditelji, građani opštine Šid, ali su u saradnji sa predsednikom došli do rešenja. Zoran Semenović je vrlo snalažljiv čovek, ume da prepozna i interes birača, na kraju krajeva, on je političar, to mu je i cilj“.

U razgovoru za Sputnjik dobitnik Ninove nagrade za ličnost godine objašnjava i zašto sebe smatra nacionalistom, govori o svojim pirotskim korenima. Otkriva i ko su pojedinci i kompanije u Srbiji koji su pomažu rad Fondacije koja smatra da obrazovanje mora da bude besplatno.