Na sednici Saveta bezbednosti UN pokazao je malu epruvetu sa nekakvim belim prahom, rekavši da je to „ubedljiv“ dokaz da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje koje je pretnja za ceo svet, ali na prvom mestu – za SAD i Veliku Britaniju.
Ta američka laž skupo je koštala Irak, koji je plaća do dan danas, i postala je polazna tačka za napad na Irak i temeljno uništenje državnosti. Vašington se nije izvinio niti je izrazio pokajanje za taj zločin: ispostavilo je da je epruveta Pauela bila lažna, a plan za uništenje Bliskog istoka nastavili su da realizuju – SAD su pokrenule ratove u Siriji, Jemenu i Libiji.
Tačka bez povratka
Irački političar Imah al Din Džabari priseća se te prekretnice u iračkoj istoriji:
„Petog februara 2003. godine, uoči američkog napada na Irak, u UN je odigrana najveća i najkrvavija predstava u modernoj istoriji. Mnogi su, nažalost, poverovali u nju. Amerikanci su oklevetali Irak, a Pauel je to priznao tek pred smrt. Očigledno je da nijedan političar ili zvaničnik na vlasti nikada neće priznati američke zločine u Iraku“, rekao je Džabari.
Po njegovim rečima, Zapad na čelu sa SAD dugo je i temeljno planirao napad na Irak – još od završetka iransko-iračkog rata 1988. godine. Amerikancima nikako nije odgovarao snažan Irak koji se pretvarao u velikog regionalnog igrača. Osećajući da su nekažnjivi, oni su odlučili da deluju.
„Dobro je poznato da svaka arapska zemlja koja dostigne visok nivo razvoja i koja dobija na političkoj težini odmah postaje meta za Zapad. Irak je odbio da pristane na kompromis SAD kada su oni zahtevali da se razoruža i smanji brojnost vojske“, ocenjuje irački političar.
Kako je istakao, Irak je pravo lice američke demokratije.
„Sjedinjene Države su na našem primeru jasno pokazale da neće dozvoliti nijednoj zemlji iz regiona da se oslobodi američkog stiska. Strategija SAD je jednostavna: Arapi ne smeju da jačaju snage, u regionu će dominirati oni koji nisu Arapi. To je i primetno po uticaju Turske, Izraela, Irana“, ocenjuje Džabari.
Međutim, napad na Irak nije bio „lagan izlet“ ni za Amerikance.
„Tepih-bombardovanje naše zemlje trajalo je 42 dana, ali kopnena ofanziva trajala je svega četiri dana. U to vreme američka vojska se suočila sa žestokim otporom iračke vojske u nekoliko bitaka. Pre svega bih podsetio na bitke u Hafadžiji i Nasiriji. Tamo je niklo poznato groblje američkih tenkova. Američka vojska je izgubila mnogo svojih vojnika i opreme, a zatim je zatražila pregovore“, podseća irački političar.
Laž i falsifikat
Šef Bagdadskog centra za strateške studije Manaf el Musavi smatra da su događaji od 5. februara 2003. i Pauelov govor u Savetu bezbednosti UN „trenutak transformacije” kako za Irak, tako i za ceo arapski region.
„Laž Kolina Pauela u Savetu bezbednosti nije samo Irak skupo koštala. To je bio prvi korak u sprovođenju plana da se dovede do promena u regionu Bliskog istoka. Taj 'novi Bliski istok' o kome se mnogo pričalo na Zapadu 2000-ih. Invazija na Irak bila je samo prvi deo velike igre“, rekao je Musavi.
Govoreći o rezultatima američke invazije, irački stručnjak je dodao:
„Danas, nakon 20 godina, postao je očigledan neuspeh svih američkih akcija na Bliskom istoku. Propao je i projekat 'novi Bliski istok', kao i 'arapsko proleće' koje je usledilo nekoliko godina kasnije, kao i pokušaji da se stvori teroristička država DAEŠ. Pokušali su da unište do temelja Siriju, Libiju i Jemen, a zatim da ih ponovo sagrade. Uspeli su da unište, ali da izgrade – ne“, ocenio je Musavi.
On je podsetio da su Amerikanci ipak morali da priznaju da je Pauelova epruveta bila običan falsifikat.
Ali oni ne smatraju taj falsifikat monstruoznom greškom – to je bio plan, zaključuje Musavi.