Ovo je mišljenje profesora dr Mitra Kovača, general-majora u penziji, povodom ideje bivšeg zamenika ministra odbrane Velike Britanije Džeralda Hovarta da Zapad treba da osnuje koaliciju zemalja-članica NATO-a koje bi želele da pošalju svoju vojsku u Ukrajinu.
Lukav plan NATO pakta da pomogne Ukrajini
Kovač kaže kaže da bi se na taj način izbegao direktan sukob i stopostotni nuklearni rat.
„U isto vreme Zapad bi preko tih država faktički kompletnu NATO infrastrukturu mogao da koristi u borbi protiv Rusije, a da u tom sukobu direktno ne učestvuje,“ objašnjava Kovač.
Kako kaže, sam pokušaj da se stvori ratna koalicija unutar NATO pakta je posledica činjenice da Ukrajina ne izdržava nalete ruske vojske, iako je pripremana kao rusofobna država u koju je puno uloženo kako sredstava i vojne opreme, tako i obuke i angažovanja.
„Iz tih razloga su pravljeni različiti scenariji za izlazak iz krize kako bi što manje posledica snosio i sam NATO i EU, ali i vodeće sile unutar NATO pakta,“ uveren je Kovač.
Naš sagovornik kaže da je očigledno da zdrav razum nije pobedio na Zapadu jer je ponovo ratni lobi prevagnuo i nastavljena je takozvana vojna pomoć Ukrajini ofanzivnim sredstvima.
„Ali ni to nije dovoljno i to su procenile i Velika Britanija i Amerika, jer samo je pitanje vremena kada će ruska vojska neutralisati novi kontingent zapadne opreme koji se šalje u Ukrajinu. Jasno je da će to produžiti vreme rata i povećati stradanja ali neće se promeniti karakter rata, i jasno je da Ukrajina ide ka gubitničkoj opciji,“ ocenjuje Kovač.
NATO ne sme u otvoreni sukob sa Rusijom
Svesna da se ide ka ovakvom ishodu, dodaje naš sagovornik, Velika Britanije kao ideolog zastupa opciju da se one zemlje koje su voljne i koje na čelu svojih država imaju rusofobne opcije integrišu u, kako kaže Kovač, ratnu koaliciju unutar NATO pakta.
„Ta koalicija ne bi pod okriljem NATO-a ušla u taj rat nego bi nju činio određeni broj država članica NATO-a koje bi se dogovorile da „pomognu“ Ukrajini u ratu sa Ruskom Federacijom. Ta strategija Velike Britanije, pomognuta i od Amerike, ima za cilj da se čitav pojas država u Centralnoj i Istočnoj Evropi ugura u taj savez. Tu pre svega mislim na baltičke države, Poljsku, Rumuniju, u značajnoj meri Nemačku, Češku i druge države koje bi se pod uticajem Amerike I Britanije uključile u taj savez,“ ističe Kovač.
General napominje da mnoge od ovih država još nisu prevagnule na tu ratnu stranu i da postoji nada da će se vratiti iz tog smera, uz konstataciju da bi jedino Poljska i Rumunija, pored baltičkih država, stale rame uz rame s Velikom Britanijom kao ratno ostrašćene države prema Rusiji.
„Sve druge države su upitne - da li bi prihvatile partnerstvo u toj koaliciji i neposredno učešće. Jer već se širi bunt i u državama koje su rusofobne, pa tako imamo i u samoj Poljskoj civilno društvo koje uviđa da ih rukovodstvo njihove države uvlači u rat, i boji se da će doživeti sudbinu Ukrajine", podseća Kovač.
On smatra da, i ako bi se takva koalicija stvorila i eventualno imala neka dejstva prema Rusiji, a Rusija uzvrtila, to ne bi moglo da se smatra napadom na članicu NATO pakta jer bi u ovom razvoju događaja te države samostalno na sebe prihvatile problem.
„Na žalost, možemo konstatovati da je Velika Britanija ta koja od samog početka u dobroj meri instrumentalizuje, uz pomoć Amerike, sve pohode NATO pakta na istok, ali i ponašanje Evropske unije koje se svelo na jednoumlje i servilnost prema strateškim smernicama Amerike,“ zaključuje Kovač.