Nikolin otac Rišar je preminuo od aneurizme u 31. godini života, igrajući profesionalnu košarku – dok se nalazio na liniji za slobodna bacanja kolabirao je, a Nikola je za to vreme bio na tribinama s majkom.
Kada je postao otac, borio se da savlada strah od umiranja.
„Istina je da mi je bilo komplikovano da igram. Kada mi je otac umro, imao sam dve i po godine. Tako da sam do treće godine mog sina prošla kroz težak period. Samo biti u stanju da igram bio je izazov. Imao sam utisak da se neću vratiti. Bio sam ubeđen da će se isto desiti i meni i da ću napustiti porodicu. Zamolio sam suprugu da ne dolazi na utakmice jer sam želeo da ih vidim na tribinama. Psihički, bilo mi je jako, veoma teško. Bile su to teške sezone u Šarlotu. Jer to je zapravo bio deo cele stvari. Priznajem da sam plakao pre utakmica misleći da se neću vratiti kući“, istakao je Batum.
Pripremajući se za NBA draft, dijagnostifkovan mu je problem sa srcem na testovima koje je obavilo medicinsko osoblje Toronto Reptorsa.
Na kraju je mu je odobreno učešće i izabran je kao 25. na draftu 2008. godine. Ali, zahtev da podeli medicinsku istoriju svoje porodice, ponovo se suočio sa smrću svog oca.
„Bilo je užasno jer sam morao da proživljavam iz minuta u minut uz doktora koji je rekao šta se dogodilo i njegovu dijagnozu“, priseća se iskustva i dodatne NBA veze sa traumom koja je proistekla iz rane faze njegovog života.
Batum je imao teško vreme u Šarlotu u kom je igrao od 2015, a po završetku petogodišnjeg boravka u toj ekipi javno se izvinio zbog loših partija i istakao da nije želeo da govori o problemima sa mentalnim zdravljem.