Iduće nedelje, 5. februara, stupa na snagu zabrana morskog izvoza naftnih derivata iz Rusije. Takođe, članice G7, Evropska unija i Australija složile su se 5. decembra da će zabraniti korišćenje osiguranja, finansiranja i posredovanja iz Zapada za rusku naftu koja se transportuje morem, a čija je cena veća od 60 dolara po barelu, kao deo zapadnih sankcija Moskvi da 5. februara postavi dve gornje granice za ruske naftne proizvode, jednu za proizvode koji se prodaju s premijom u odnosu na sirovu naftu, kao što su dizel ili gasno ulje, i jednu za proizvode koji se prodaju po sniženoj ceni u odnosu na sirovu naftu, kao što je lož ulje.
Međutim, već pre 5. februara političari iz G7 su se dogovorili da će u martu preispitati nivo gornje granice cena ruske izvozne nafte. To će biti kasnije nego što je prvobitno planirano. Zapad želi da dobije više vremena za procenu reagovanja tržišta na ovu meru.
Ove godine cena barela sirove nafte je na londonskom tržištu, posle dve nedelje rasta pala prošle nedelje za 1,1 odsto, na 86,66 dolara. Na američkom tržištu barel je pojeftinio dva odsto, na 79,68 dolara.
Koliko na cenu nafte utiču sve ove sankcije EU, G7 i nekih zapadnih zemalja u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Tomislavom Mićovićem, generalnim sekretarom UNKS (Udruženja naftnih kompanija Srbije).
Pored toga po kojoj ceni ruske kompanije sada prodaju sirovu naftu i gde će preusmeriti izvoz derivata koje su planirali u EU ključna pitanja su, svakako, kako će se zabrana izvoza ruskih derivata odraziti na evropsko tržište goriva? Preti li Evropi, zaista, nestašica dizela i mlaznog goriva? Kakvi su efekti sankcija na ruski naftni sektor na ruske kompanije i prihode ruskog državnog budžeta?
Sagovornika Sputnjika pitamo i ko će biti najviše pogođen, kako će ove nove mere uticati na globalnu ekonomiju ali i male zemlje, poput Srbije, koja uvozi sirovu naftu.