Ovo je mišljenje stručnjaka za međunarodno pravo i odnose Danijela Igreca iz Slovenije na pokušaje da se u javnosti opet progura teza da Srbija treba da ide ka evroatlanskim integracijama a ne samo prema evropskim.
„Jasno je da je oštrica njihove politike usmerena prema Srbijinama kao i da se priča o njenom mogućem ulasku u Evropsku uniju koristi samo kao mamac za postizanje tog geopolitičkog cilja Alijanse,“ ističe naš sagovornik.
Pritajeni plan
On podseća da tendencija Zapadne vojne alijanse da se proširi i na teritoriju Srbije nikada nije jenjavala, kao i da se ona manifestovala na različite načine nakon 2000. godine kada su tadašnje vlasti nizom štetnih sporazuma prenele deo bezbednosnog suvereniteta Srbije na ovu organizaciju.
„Taj proces približavanja zapadnom vojnom bloku na zamahu je dobio tokom 2016. godine kada je usvojen Zakon o saradnji sa NATO u oblasti logističke podrške. Najspornija tačka ovog sporazuma koja je najviše uznemirila građane jeste ona u kojoj se NATO vojnicima garantuje imunitet tokom boravka na teritoriji Srbije kao i izuzeće od odgovornosti pred srpskim sudovima,“ podseća on.
Takođe dodaje da nema sumnje da NATO, suočen sa poteškoćama da ostvari vojne i političke ciljeve u Ukrajini, svoj neuspeh na istoku Evrope želi da nadomesti uspehom na Balkanu, time što će opet pokušati da Srbiju uvuče u svoje redove.
„Zato se sada vrši pritisak na našu državu da popusti i po pitanju KiM i po pitanju Republike Srpske jer su upravo to neuralgične tačke preko kojih Zapad računa da će slomiti otpor srpskog naroda,“ napominje naš sagovornik.
Negativni imidž NATO nepremostiva prepreka
Najveća prepreka takvim pokušajima je, dodaje Igrec, činjenica da se preko 85 odsto stanovništva Srbije protivi NATO integracijama.
„Očigledno tu nije pomogla ni suptilna propaganda koja se svih ovih godina vrši u korist promene izrazito negativnog imidža koji NATO ima u srpskom društvu, uzevši u obzir traumatično iskustvo koje smo kao narod i država doživeli tokom devedesetih godina. Međutim, primer Crne Gore koja je ugurana u NATO uprkos protivljenju većine njenih građana govori nam da moramo da budemo veoma oprezni i da na vreme sprečimo takav scenario u slučaju Srbije,“ upozorava on.
Politički analitičar profesor dr Dejan Vuk Stanković napominje da ova opcija sve vreme tinja ispod evropskog puta za našu zemlju, i pored činjenice da smo jasni u tome da smo vojno neutralni.
„Dakle, evropske integracije nisu samo institucionalno političko –ekonomske integracije već su i i bezbednosno- vojne, odnosno geopolitičke integracije,“ ističe Stanković.
Prema njegovim rečima, atlantska priča je sve vreme u igri u pozadini i odnosi se na činjenicu da nam sa Zapada poručuju da, ako hoćete da vam u Evropi veruju, to ćete postići samo ako ste zajedno sa njima u istom bezbednosnom sistemu.
A to znači, upozorava Stanković, da su male šanse da uđete u EU a da niste deo NATO.
Glavni kriterijum - sprečiti uticaj Rusije
Uostalom, podseća on, Bugarska i Rumunija su samo zbog tog geopolitičkog poverenja koje Zapad, a pre svega Amerika, ima prema njima i zbog toga da Rusija ne bi imala uticaj na njih, postale članice EU, bez obzira što nisu bile ispunile kriterijume za ulazak.
„Verovatno to važi i za Hrvatsku i za druge države. Tako da ne treba da se zavaravamo jer je EU oduvek bila geopolitički koncept. Čak mi se čini da je to bila i u vreme Hladnog rata, jer kako bi neke države kao što je što je Grčka pod vojnom huntom, ili Frankova Španija očas posla postale članice EU i NATO, osim zbog želje Zapada da ih kontroliše zbog njihovog položaja na Mediteranu,“ retorički pita Stanković.
Naš sagovornik napominje da su po istom tom principu članice postale i države srednje i istočne Evrope, tako da je Srbija samo deo tog mozaika koji NATO-u nedostaje, i otuda i pokušaj da se priča o evroatlanskim integracijama Srbije ponovo vrati u etar.