MOJA PRIČA

Posle velike odiseje po Kosovu i Metohiji, Srbin skupio duhovnu snagu za najveći planetarni podvig

Dragan Šibalić iz Kraljeva u akciji "Srbija do Tokija" biciklom je prešao 14.000 kilometara i sada se sprema za veliki podvig. Krenuće na put oko sveta, u veličanstvenu pustolovinu dugu 100.000 kilometara i pet godina. Fizička snaga je manje bitna, važna je, psihička, duhovna i spreman je. Po svoju je upravo išao na Kosovo i Metohiju.
Sputnik
Glavni motiv mu je avantura, pored toga što voli putovanja, vozi da bi upoznao nove kulture, ljude, običaje. Biciklizam mu je postao hobi, počeo je pred sebe da stavlja sve veće i veće izazove. Šibalić je 2015. godine biciklom prešao devet evropskih i azijskih zemalja, vozio od Kraljeva do Japana, razvio srpsku zastavu na kineskom zidu. Sve je stavio u knjigu "Srbija do Tokija" koja uskoro izazi.
"Najlepša zemlja koju sam posetio bio je Japan, tamo u svakom segmentu društva vlada red, svemu se zna red, a najbolje ljude sam sreo u Kazahstanu. Bukvalno, gde god sam za nešto pitao našli su mi se, ljudi me zovu kod njih u kuću da spavam, zvali su me na ručak, nudili mi pare. Zaista, takvo poštovanje putnika nigde nisam sreo. Dosta naših ljudi sam upoznao tokom putovanja, u Belorusiji, Rusiji, čak i u dalekoj Mongoliji, Kini i Japanu, naših svugde ima".

Srbija do Tokija

A krenuo je od Milana, sledeće godine vozio po Balkanu, 2014. pratio je košarkaše Partizana do Moskve, zatim otišao do Krasnodara, vratio se kući preko Istanbula, za dva meseca prešao sedam hiljada kilometara. Iste godine odvezao se i do Španije. Ništa ga nije zadovoljavalo.
"Stalno sam pred sebe postavljao neke veće izazove, ciljeve, hteo sam da odem dalje, često sam sebe pitao gde je to dalje, tako je došlo do putovanja do Japana koje sam simbolično nazvao "Srbija do Tokija", za sedam meseci prešao sam 14.200 kilometara. Što teži put, što su prepreke teže, to je uzbuđenje veće. Ne znam, nešto me vuče, ne znam ni sam šta", kaže Šibalić i dodaje da putovanje bez prepreka ne bi bilo zanimljivo.

Podvig na Himalajima

Nije dugo prošlo od povratak sa velike avanutre, našao je novi izazov, sledeće godine uputio se ka Indiji i Nepalu. Pored toga što sa strašću vozi bicikl, sa strašću i planinari. Himalaji su ga privlačili, za pet meseci prešao je 8 hiljada kilometara. Prošao i situacije opasne po život.
"Na Altajskim planinama sam se peo na lednik Aktra, sa jednim Rusom, zadesilo nas je strašno nevreme, ni danas ne znam kako smo uspeli da se vratimo. Ja sam propao u ledenu pukotinu on me je jedva izvukao. Tad sam rekao, neću nikad više nigde da idem, ali eto, ubrzo sam to obećanje zaboravio. Izašao sam na najviši putni prevoj na svetu na 5360 metara biciklom. Indija je fenomenalna zemlja, puna kontrasta, od sjaja do bede, zemlja koja je ostavila snažan utisak na mene".
Na Altajskim planinama penjao se na vrh Aktra, propao u ledenu pukotinu, Rus sa kojim je bio spasao mu je život.
Posebnh fizičkih priprema za Šibalićeva putovanja nema, kaže da je bitnije da čovek za njih bude psihički spreman, veruje da ima fizički mnogo spremnijih od njega, ali nije siguran da bi stigli i do graničnog prelaza.

Po snagu na Kosovo i Metohiju

Duhovnom snagom za nove avanute naš sagovornik upravo se nahranio na putovanju koje je bilo dugo „svega“ hiljadu kilometara, ali obišao je 25 manastira i 60 crkava, upoznao svoj narod. Kosovo, ističe, nije samo sever, išao je i tamo gde Srba odavno nema, na mnoga mesta za koja su mu rekli da ih obavezno zaobiđe.
Zbog bezbednosti, dnevnik putovanja postavio je na Fejsbuk po povratku. Pored toga što dobro prevailazi prepreke na putovanjima, Šibalić odlično piše. Ume da prenese atmosferu mesta, predstavi ljude, pa je tako pisao i o našim ljudima na jugu, o šahovskoj partiji u prodavnici, u selu Klokot.
"Meni je lepši taj doživljaj, nego da me u Beogradu odvedu na neki splav ili u najbolju diskoteku, mnogo sam se lepše proveo u toj prodavnici. Ljudi nemaju izbor, Srbima je prodavnica centar svih dešavanja, tu ubijaju vreme igrajući šah. Sećam se Ljube, on me je kao najbolji šahista u selu Klokot i šire odmah izazvao da vidi kako igra putnik namernik. Naravno , pobedio me bez većih problema 2:0".
Hiljadu kilometara po Kosovu i Metohiji, draže i važnije od svega što je video na putu do Tokija.
Dodaje da ljudima na Kosovu i Metohiji sreću pričinjavaju male stvari, pa i da ih neko poseti, a posetilac na biciklu sa srpskom trobojkom, primljen je sa radošću svuda. Neki su, kaže uz osmeh, bili i sumnjičavi, mislili su da je špijun.
Bio je i tamo gde odavno nema Srba, u selu Koriša, posetio manastir Svetog Marka Koriškog, ali je zatekao samo temelj, sve je srušeno. Išao je i u Bogoševce, na Šar-planini, kad se krene od Štrpca ka Prizrenu, našao samo tri umrlice, tri bake koje su bile poslednje Srpkinje koje su tu živele.

Albanci “ne znaju “ za manastir

U Gorenjem Nerodimlju kod Uroševca tražio je manastir Svetog cara Uroša, nije ga pronašao. Albanci su, kaže, bili veoma radoznali, razgovarao je s njima na srpskom.
"Bilo im je zanimljivo što sam došao u njihovo selo, bili su uporni da me ubede da u tom selu manastir nikada nije postojao. Odvraćali su me, neće jedan da mi kaže, nađem drugog, trećeg, četvrtog. Kod jednog sam i u kuću ulazio, vodio me kod oca, svi su me ubeđivali u isto, da manastir u njihovom selu nikada nije postojao. A bio je tu nekada i jedan bor star 600 godina koga je zasadio car Dušan. Njega su posekli, uništili svaki trag".

Pet godina Planetarne odiseje

Šibalić na novo putovanje kreće 20. decembra, sprema se da biciklom zaokruži zemaljsku kuglu, ali najtežim putem, maršruta je Rusija, Čukotka, Beringov moreuz, Aljaska, Severna Amerika, Centralna, pa džungla Južne Amerike, Ognjena zemlja, Afrika, Arabijasko poluostrvo, pa kući preko Turske.
Mongolija - Šibalić putuje da bi upoznao druge kultrue, ljude.
"Preko Rusije sve biciklom, ledena prostranstva od Kavkaza do Čukotke planiram da pređem na skijama, Aljasku takođe, Beringov moreuz, moraću da čekam idealne vremenske uslove, kad zaledi da pokušam. Bio bi prvi čovek koji je iz pravca Evrope došao na američki kontinent na taj način. Planiram taj deo da pređem na skijama, a opremu da vučem na sankama koje će da budu zakačene na sajlu oko mog struka. Suština Planetarne odiseje je da sve pređem samo svojom snagom i snagom svoje volje, nema broda, aviona, voza, autobusa. Samo bicikl, skije, a preko Atlantika kajak".
Reč je o specijalnom kajaku koji u slučaju oluje postaje kapsula, ne može da potone. Samo taj deo putovanja trajaće od šest do osam meseci, reč je o 8.000 kilometara.
Šibalić trenutno prikuplja novac za put, ranije mu je najviše pomogla jedna japanska kompanija. Pošto je poduhvat vredan svetske pažnje i dobra promocija Srbije, očekuje i pomoć države, da mu pomogne da dobije vize i druge dozvole.
Ako ovaj vitez na biciklu uspe da obiđe svet za pet godina, biće to najveći sportski poduhvat ove vrste u istoriji. Pokušao je samo još jedan Amerikanac, ali iz više etapa, obilazi svet već 18 godina.
Dragan Šibalić ima 45 godina, završio je srednju elektrotehničku školu, radi u jednoj fabrici koja proizvodi farmerke. Sprema i novu knjigu, biciklistički dnevnik koji je pisao na Kosovu i Metohiji.
Šiblić se sperma za Planetarnu odiseju, put oko sveta, preći će 100. 000 kilometara za pet godina.
Komentar