Osnivač i direktor ovogfestivala, dirigent Stefan Zekić,, kaže za Sputnjik da će oratorijum italijanskog kompozitora Kristijana Đuzepea Lidartija biti prvi put izveden u Evropi nakon što je to monumentalno delo jevrejske umetnosti pronađeno pre 30 godina.
„Igrom slučaja je pronađeno u biblioteci u Kembridžu pre tri decenije kada je organizovana svetska premijera u Jerusalimu. U Evropi nije izvedeno u integralnom obliku i nama je pripala ta čast. To je najmonumentalnije i najraskošnije delo jevrejske umetnosti 17. i 18. Veka za koje je libreto napisao rabin Saraval“, naglašava Zekić i dodaje da im je partituru ustupila biblioteka u Jerusalimu.
Izvođenje oratorijuma „Ester“ biće kruna ovogodišnjeg „Rosi festa“ koji počinje 27. januara u Atrijumu Narodnog muzeja koncertom mladih kompozitora čija su dela posvećena obeležavanju međunarodnog dana holokausta.
Rosi fest
© Foto : Sputnjiku ustupio Rosi fest tim
Portreti i sećanja na žrtve holokausta
Ovogodišnja tema konkursa za mlade kompozitore - „Portreti i sećanja“ inspirisana je životnim iskustvom i pismima Hilde Dajč, koje je ova Jevrejka pisala u logoru Sajmište.
Umetnički savet je odabrao pet dela mladih umetnika„Hilda and Mirjana’s Last Encounter“ Gavina Sola Gudriča (SAD), „Letters from Semlin“ Lazara Đorđevića (Srbija), „Unfurl“ Zaka Gulabof Dejvisa (SAD, Makedonija), „Plač Hilde Dajč“ Lazara Marića (Srbija) i „Metamorphosisonthe Theme of Hava Nagila“ Brahe Bdila (Izrael) , a izvešće ih „Aratos“ trio.
„Portreti i sećanja“ odnosi se na stradanja za vreme Drugog svetskog rata.
Cilj je, kako navode organizatori, da se putem angažovanja mladih, talentovanih umetnika najrazličitijih profila i nacionalnosti podigne svest o neophodnosti promovisanja edukacije, istraživanja, sećanja i govora o holokaustu na najvišem umetničkom nivou, te u ovom segmentu „Rosi fest“ naročito produbljuje jedan od svojih osnovnih ciljeva, a to je razvijanje duha tolerancije, međusobnog uvažavanja i poverenja.
Sinteza Istoka i Zapada – spoj različitosti
„Rosi fest“, pokrenut 2018. godine, inspirisan je stvaralaštvom eminentnog evropskog kompozitora Salomona Rosija (1570-1650), čiji je opus jedinstven po sintezi Istoka i Zapada, odnosno kasne renesansne / ranobarokne muzike zapadne Evrope i jevrejskih tradicionalnih i sinagogalnih tekstova.
„Inspiraciju za festival nalazimo upravo u samoj prirodi Rosijevog dela koje promoviše poštovanje različitosti kulturnog nasleđa, kao i kulturni dijalog i upravo su to vrednosti koje zastupamo na Rosi festu. Današnje vreme ne pogoduje festivalima sa takvom idejom, ali mislim da je ona jako bitna i još važnija što su teža vremena“, ističe Stefan Zekić.
Moć muzike univerzalnog jezika
Sagovornik Sputnjika smatra da muzika ima možda i najveću moć povezivanja:
„Ona govori univerzalnim jezikom jakih emocija i povezuje različite tradicije i kulture što se mnogo puta potvrdilo kroz istoriju, a time se i mi bavimo danas“.
Pored muzičkog programa, planirana su dva predavanja 29. januara - „Jevrejski muzičari u Srbiji (od Balfurove deklaracije do holokausta)“ Maje Vasiljević i „Aron Marko Rotmjuler, skladatelj i operni pjevač židovskog podrijetla“ Dore Lovrečić (Hrvatska).