Ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev izjavio je da drugu godinu zaredom ambasador Rusije nije pozvan na komemoraciju u Aušvicu, koja se organizuje svake godine pod pokroviteljstvom poljskog predsednika Andžeja Dude.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, obeležava se 27. januara.
Sovjetski lekari i predstavnici Crvenog krsta među decom-zatvorenicima logora smrti u prvim satima nakon njegovog oslobođenja od nacističkih dželata u Aušvicu
© Sputnik / B.Fišman
„Na opasnom raskršću“ – u Evropi sve uočljivija rehabilitacija nacizma
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.
Nešto duboko nije u redu sa odnosom Evrope i zapadnog sveta prema nacizmu jer se predstavniku naroda koji je oslobodio Aušvic i podneo najveće žrtve u borbi protiv nacizma ne dozvoljava poklonjenje žrtvama nacizma, kaže za Sputnjik akademik Slavenko Terzić, istoričar.
„Sve uočljivija je rehabilitacija ideologije nacizma i njenih istaknutih zagovornika i u Evropi i na Balkanu. Bojim se da se Evropa postepeno sve više nadvija pred poznatim, starim nacističkim ponorom i da dovodi u pitanje svoje klasične temeljne vrednosti. Na opasnom smo raskršću“, ocenio je Terzić.
Hladnoratovska tendencija minimiziranja uloge Crvene armije
Istoričar dr Momčilo Pavlović smatra da u sadašnjosti živimo prošlost i da se današnji događaji učitavaju na prošle događaje. Tendencija o minimiziranju uloge Crvene armije nije od juče i ona je deo hladnog rata, što znači da potiče od kasnih četrdesetih godina prošlog veka.
Ta tendencija posebno je ubrzana pobedom Zapada u hladnom ratu, pa dodatno osamostaljivanjem od istočnog lagera bivših socijalističkih zemalja koje su manje ili više listom okrenute protiv dojučerašnjih saveznika, pre svega Rusije, uz širenje tog pobedničkog likovanja Zapada u hladnom ratu.
„Sve to skupa odražava se i na kulturu sećanja i uopšte na ulogu Crvene armije i ti politički razlozi uticali su pre svega da se ruska delegacija, bez obzira na ključni dopinos i u pobedi nad fašizmom i u slamanju Hitlerove vojne mašinerije, ne zove na takve ceremonije i to će se verovatno nastaviti i u budućnosti“, zaključio je Pavlović.