SVET

Opasno raskršće: Nešto duboko nije u redu u odnosu Zapada prema nacizmu

Izbegavanje zvanične Varšave da pozove rusku delegaciju na komemoraciju povodom oslobođenja Aušvica pokazuje da se Evropa nalazi na opasnom raskršću jer je sve uočljivija rehabilitacija ideologije nacizma i njenih istaknutih zagovornika.
Sputnik
Ruski ambasador u Poljskoj Sergej Andrejev izjavio je da drugu godinu zaredom ambasador Rusije nije pozvan na komemoraciju u Aušvicu, koja se organizuje svake godine pod pokroviteljstvom poljskog predsednika Andžeja Dude.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, obeležava se 27. januara.
Sovjetski lekari i predstavnici Crvenog krsta među decom-zatvorenicima logora smrti u prvim satima nakon njegovog oslobođenja od nacističkih dželata u Aušvicu

„Na opasnom raskršću“ – u Evropi sve uočljivija rehabilitacija nacizma

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.
Nešto duboko nije u redu sa odnosom Evrope i zapadnog sveta prema nacizmu jer se predstavniku naroda koji je oslobodio Aušvic i podneo najveće žrtve u borbi protiv nacizma ne dozvoljava poklonjenje žrtvama nacizma, kaže za Sputnjik akademik Slavenko Terzić, istoričar.
„Sve uočljivija je rehabilitacija ideologije nacizma i njenih istaknutih zagovornika i u Evropi i na Balkanu. Bojim se da se Evropa postepeno sve više nadvija pred poznatim, starim nacističkim ponorom i da dovodi u pitanje svoje klasične temeljne vrednosti. Na opasnom smo raskršću“, ocenio je Terzić.

Hladnoratovska tendencija minimiziranja uloge Crvene armije

Istoričar dr Momčilo Pavlović smatra da u sadašnjosti živimo prošlost i da se današnji događaji učitavaju na prošle događaje. Tendencija o minimiziranju uloge Crvene armije nije od juče i ona je deo hladnog rata, što znači da potiče od kasnih četrdesetih godina prošlog veka.
Ta tendencija posebno je ubrzana pobedom Zapada u hladnom ratu, pa dodatno osamostaljivanjem od istočnog lagera bivših socijalističkih zemalja koje su manje ili više listom okrenute protiv dojučerašnjih saveznika, pre svega Rusije, uz širenje tog pobedničkog likovanja Zapada u hladnom ratu.
„Sve to skupa odražava se i na kulturu sećanja i uopšte na ulogu Crvene armije i ti politički razlozi uticali su pre svega da se ruska delegacija, bez obzira na ključni dopinos i u pobedi nad fašizmom i u slamanju Hitlerove vojne mašinerije, ne zove na takve ceremonije i to će se verovatno nastaviti i u budućnosti“, zaključio je Pavlović.
RUSIJA
Putin: Rusija vodi politiku koja sprečava da se zločini poput Holokausta ponove
Komentar