Odbor za bezbednosnu politiku Državnog saveta Švajcarske usvojio je predlog za izmenu Zakona o ratnim sredstvima koji će drugim zemljama dozvoliti izvoz švajcarskog oružja u Ukrajinu, prenosi „Noje ciriher cajtung“ uz ocenu da na taj način „Švajcarska prekida neutralnost“.
Trenutno, taj zakon zabranjuje drugim zemljama dalji izvoz oružja koje je prethodno kupljeno od Švajcarske, osim ako se za svaki pojedinačni slučaj dobije odobrenje švajcarskih vlasti.
Sahrana švajcarske neutralnosti
Predložena izmena Zakona o ratnim sredstvima bi omogućila izuzetke u slučaju kada Savet bezbednosti, odnosno dve trećine Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ocene da je sukob u kome će se to oružje koristiti suprotan međunarodnom pravu.
Kako navodi švajcarski list, izuzetak bi se odnosio samo na Ukrajinu i to do 2025. godine.
Za predlog o izmeni Zakona o ratnim sredstvima glasalo je 11 od 14 članova Odbor za bezbednosnu politiku. Predlog mora biti izglasan i u Državnom savetu Švajcarske.
Neutralnost je bila upitna još u Drugom svetskom ratu zbog raznih kontroverznih poteza, ali ipak je Švajcarskoj bilo stalo makar do forme neutralnosti. Ovo što se sad radi je sahranjivanje neutralnosti koje nije neočekivano, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za Evropske studije.
Samoubilački pohod na Istok
Švajcarska „sahrana neutralnosti“ očekivana je zato što sad postoji bitna razlika u aktuelnom pohodu na Rusiju u odnosu na Napoleonov i Hitlerov, jer Rusija sad nema saveznike među evropskim zemljama, dodaje Gajić.
Kad je Napoleon napao, saveznice Rusije bile su Velika Britanija i nemačke zemlje, kad je Hitler napao saveznici su bili Francuzi, Britanci i Amerikanci, dok sad imamo prvi put ujedinjeni Zapad protiv Rusije.
„Zaista je ujedinjen čitav Zapad i svet koji je pod zapadnim uticajem i švajcarska neutralnost gubi svoj smisao. Zapad je ujedinjen i Švajcarska nema u odnosu na koga da bude neutralna unutar Evrope i ona se prirodno priključuje u tom civilizacijskom, samoubilačkom pohodu na Istok.“
Kraj neutralnosti – antiruski konsenzus
Krajem februara prošle godine, Švajcarska je „privremeno suspendovala neutralnost zbog napada Rusije na Ukrajinu“ kad je odlučila da zamrzne imovinu Vladimira Putina i još 369 Rusa koje je sankcionisala Evropska unija.
To je, prema Gajiću, bio dokaz kraja neutralnosti ali nedovoljno simbolički jak, jer se u krajnjoj liniji pojam neutralnost odnosi na vojnu neutralnost. Činjenica da su Švajcarci spremni da se vojno uključe u pohod na Rusiju je mnogo jači simbolički čin i to bi, ukoliko usvoje taj zakon, trebalo uzeti kao tačku bez povratka kad je reč o neutralnosti.
Švajcarska neutralnost priznata je još Bečkom kongresu 1815. godine, konsenzusom evropskih monarhija posle propasti Napoleonovog pohoda na Rusiju.
„Sada prosto vidimo drugi konsenzus – antiruski gde su sve druge zemlje kojima je Švajcarska okružena u ratu protiv Rusije, što je otvoreno rekla Analena Berbok“.
Srbija kao nova Švajcarska
Švajcarska je suštinski bila neutralna više od 200 godina i, iako je tokom Drugog svetskog rata bila pod vrlo jakim uticajem Nemačke, ipak niko nije mogao biti uhapšen od npr. Britanaca.
„Ona je bila na neki način i mesto dogovora i ja se nadam da Srbija može to da postane i zauzme to mesto s obzirom da se i centar sveta generalno pomerio prema Aziji i jugoistoku. Švajcarska je zadržala neutralnost bez obzira na svetske ratove i to je možda kad su počele da cure prve informacije iz banaka, kasnije se ta rupa produbila sa špijunažom NSA koju je Snouden otkrio, ali je forma postojala. Ono što je ogromna razlika je to da se sad uništava i forma neutralnosti“, zaključio je Gajić.