Diplomata je u intervjuu za ruske medije, odgovarajući na pitanje pribojava li se ruska strana da će SAD bez inspekcija i sastanaka bilateralne konsultativne komisije optužiti Rusiju za kršenje sporazuma i da će same prestati da ga sprovode, odgovorio:
„Ako Amerikanci u propagandne svrhe odluče da pogoršaju situaciju, to će biti njihov izbor. Nije nam strano što Vašington uništava sporazume u oblasti kontrole naoružanja umesto da preduzima konkretne praktične korake za jačanje njihove održivosti. Raspad START-a će, naravno, izazvati makar duboko žaljenje. Ali, nećemo ni nasilno da zadržavamo drugu stranu u Sporazumu. Polazimo od toga da sporazum objektivno nastavlja da odgovara interesima obe strane“.
Bez jednostranih postupaka
Prema njegovim rečima, radi nastavka dijaloga o kontroli naoružanja sa SAD potrebno je dogovoriti se sa Zapadom o principima koegzistencije koji minimiziraju konfliktni potencijal.
„Sa svoje strane konstatujemo da je ogromna agresivnost SAD koje su se oslanjale na nanošenje ‘strateškog poraza’ Rusiji u sveopštem hibridnom ratu koji je pokrenut protiv nas, učinila praktično nemogućom konstruktivnu i plodotvornu saradnju sa Vašingtonom u oblasti kontrole naoružanja u ‘uobičajenom’ režimu. Ovo, naravno, ne znači da odustajemo od kontrole naoružanja kao takve“, istakao je on.
Rjabkov je podvukao da „ova sfera ne može postojati odvojeno od vojno-političke i geostrateške realnosti“.
On je dodao da bi ovakvi sporazumi trebalo da budu zasnovani na principima jednakosti i strogog pariteta i da rade na jačanju ruske nacionalne bezbednosti.
„Ovde nisu dozvoljeni nikakvi jednostrani ustupci“, zaključio je on.
Čudan zahtev SAD
On je takođe ocenio da bi, ako i kada budu sazreli uslovi za nastavak strateškog dijaloga sa SAD, tema o „post Sporazumu o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa“ trebalo da postane jedna od komponenti bezbednosne jednačine koja podleže zajedničkoj razradi.
Rjabkov je primetio da je čudno da SAD zahtevaju od Rusije obnavljanje inspekcija po Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja, kada je Kijev pokušao da udari na objekte ruske avijacije dugog dometa. Pritom, istakao je on, uz direktno vojno-tehničko i obaveštajno-informaciono učešće Sjedinjenih Država.
„Postavlja se pitanje: šta, u stvari, Amerikanci nameravaju da proveravaju tamo, posledice tih napada?“, zapitao se diplomata.
On je ranije izjavio da novi datum sastanka konsultativne komisije Rusije i SAD o START-u za sada nije određen, jer situacija ne ide tome u prilog.
Sporazum START
Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja potpisali su nekadašnji predsednici Rusije i Amerike Dmitrij Medvedev i Barak Obama u aprilu 2010. godine. Ovaj sporazum zamenio je Ugovor o strateškom ofanzivnom naoružanju iz 1991. godine i, nakon stupanja na snagu, zamenio je Ugovor o smanjenju strateških ofanzivnih potencijala iz 2002. godine.
Sporazum predviđa da obe strane smanje broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1.550, a interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa za podmornice i teških bombardera na 700. U januaru 2021. godine sporazum je produžen do 2026. godine.