Huang spada među važne aktere na području veštačke inteligencije jer se „Nvidijini“ čipovi koriste u najsavremenijim uređajima, poput superkompjutera koje je „Majkrosoft“ napravio za start-ap „OpenAI“ (OpenAI).
Sve što je u životu bilo korisno, može biti i štetno
Na skupu u Stokholmu zvaničnici su juče objavili da „Nvidijinim“ alatima nadograđuju najbrži švedski superkompjuter da bi, između ostalog, razvili „veliki jezički model“ koji će tečno da govori švedski.
„Zapamtite, ako dobro razmislite shvatićete da sve što vam je u životu bilo korisno i otvorilo nove mogućnosti ili je bilo sjajno za društvo, verovatno može biti i štetno“, upozorio je šef američke kompanije.
Političari poput Teda Liua, poslanika demokrata iz Kalifornije u Predstavničkom domu američkog Kongresa, smatraju da bi SAD trebalo da osnuju saveznu agenciju za regulaciju veštačke inteligencije.
U članku objavljenom u ponedeljak u „Njujork tajmsu“ Liu je upozorio da sistemi poput softvera za prepoznavanje lica, koje koristi policija, mogu pogrešno da identifikuju nevine ljude iz manjinskih grupa.
Ko treba da utvrdi standarde
Standarde za sigurnu veštačku inteligenciju trebalo bi da utvrde inženjerske komore, po uzoru na model u medicini, smatra šef „Nvidije“. On ipak naglašava da će ključnu ulogu da odigraju zakoni i društvene norme.
„Kakva će biti društvena norma za korišćenje (veštačke inteligencije)? Kakve zakonske norme moramo da utvrdimo za njenu upotrebu?“, sažeo je Huang važna otvorena pitanja, preneo je „Indeks“.
Ništa još nije definitivno određeno, naglasio je.